ВИКАРНИ ЕПИСКОП ЈОВАН, ДИСЕЛДОРФ, НОВОСТИ

Беседа Епископа Јована на празник Преподобне мајке Параскеве – Диселдорф

У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас, на празник Преподобне мајке Параскеве, читамо из Јеванђеља по Матеју, одељак који говори о мудрим и неразумним девојкама и ово Јеванђеље читамо данас зато што мајка Параскева спада у оне мудре девојке. Господ нас, и о овој као и у другим причама, опомиње да Га чекамо спремни, те што сликовитије својим ученицима и свим својим следбеницима, свима нама хришћанима кроз историју, дочарава важност тог чекања. Он користи пример свадбе, свадбеног славља које је у оно време било свима познато а свадбе су се, на Блиском Истоку у оне време када није било струје ни могућности климатизације, одржавале увек увече да би се избегле велике врућине. Догађало се да је младожења обично касно увече долазио по младу а затим би девојке које су пратиле младу окруживши је, ишле уз свадбено весеље ка кући младожење и након што би дошле у кућу весеља, почињало би велико славље до ране зоре. Било је неопходно да млада и девојке које су чекале да младожења дође буду приправне за његов долазак, а једна од важнијих ствари је била да имају припремљене светиљке. Те светиљке које су се износиле напоље и које су се користиле за осветљење спољашњег простора биле су другачије од оних које су се користиле у кућама, биле су много мање и у њих није могло да стане много уља, тако да се подразумевало да неко ко има такву светиљку, ко хоће да је користи изван куће би било неопходно да са собом, у једној малој посуди, понесе и уље које је требало већ бити спремно. Каже се у овој причи да је младожења одоцнио, иако се практиковало да младожења са свадбеном поворком дође касно у ноћи, у овом случају је баш одоцнио, да су се и млада и девојке које су је окруживале умориле толико да су поспале. Одједном у тишини мркле ноћи је настала вика да се женик приближава и девојке су устале како би му кренуле у сретање и како би га спремне дочекале, осветљене довољно у могућности да себи осветле пут до његове куће. Онда се догодио да је пет од тих девојака имало уља за своје светиљке а пет није имало, нажалост. Тражиле су неразумне девојке од мудрих да им дају уља а мудре су им рекле да не могу да им дају, јер тако би недостајало уља и једнима и другима, те боље да оне оду код трговаца и да саме себи купе уље. Док су оне отишле да купе уље догодило се да су се врата затворила и почело је велико свадбено весеље. Неразумне девојке након што су прибавиле уље дошле су на свадбу али су закасниле и тражиле су од Господа да им отвори врата, а Он им је рекао да их не познаје. На крају приче Христос је опоменуо апостоле и све нас да стражаримо и бдимо непрестано, чекајући Његов Други и славни долазак, јер не знамо када ће Он доћи, а Он ће доћи изненада. Уље, драга браћо и сестре, у овој причи јесте уље благодати Духа Светога, оно уље које нам Господ даје и при рођењу и при крштењу и целог нашег живота и то је уље које ми треба стално да примамо у судове који су нам дани, дакле ни лампе, ни судови, ни уље није нешто што имамо сами по себи. Наш живот и сви благослови и сва благодат коју у животу добијамо долазе од Господа, али наше јесте да у те спремнике за уље непрестано доливамо, тачније дозволимо Господу да додаје благодат  у наше животе и да нас увек и изнова окрепљује и оспособљава за већу благодат како бисмо, када Он поново дође у Својој сили и слави, били потпуно спремни да Му изађемо у сусрет са запаљеним светиљкама, да нас Он препозна као своје и да нас уведе у Своје свадбено весеље, односно да нас уведе у благодат и радост вечнога живота. Прича говори о томе како је било десет девојака, пет је било мудрих а пет неразумних. Број десет представља број пуноће. Тиме што је речено да је било десет девојака заправо је указано на то да се цео свет и сви ми људи делимо на две групе и да припадамо једној од ове две групе, дакле или смо мудри, разумни или дозвољавамо Господу да Он Својом благодаћу долива уље у светиљке нашег живота или смо неразумне девојке које потпуно занемарују Божију благодат, које мисле да имају више времена у животу него што га стварно имају и онда постају оне које ће Господ изненада затећи неспремне, или ће нас, не дај Боже, неспремне затећи смрт. Нека би Господ дао, молитвама Свете Преподобне мајке наше Параскеве, да увек следимо њен пример и да будемо прибројани мудрим девојкама које имају довољно уља за своје светиљке како бисмо у мрклој ноћи овога света препуног искушења изашли са радошћу у сусрет нашем Господу Исус Христу, нашем женику и ушли у радост Његовог вечног свадбеног весеља, амин.