Neka vam je srećan i blagosloven današnji praznik. Vidovdan je jedan od najznačajnijih praznika u našem narodu, praznik koji je nastao i razvio se na mučeništvu Svetoga kneza Lazara i svih kosovskih i pokosovskih mučenika. Praznik koji je utemeljen na Svetom Jevanđelju i na beskompromisnoj ljubavi za Hrista i prema Hristu, jer merilo života nisu ovozemaljske vrednosti, niti političke, niti ideološke, niti vojne, nego je Hristos taj koji je merilo pravoga i istinskoga ljudskog dostojanstva. Sveti kosovski mučenici nisu u našem narodu postali slavni zbog samog ratovanja, niti je ovaj praznik postao važan zato što su oni odneli vojno-političku pobedu nad nadmoćnom turskom vojskom, naprotiv srpska vojska je izgubila tu bitku. Nijedna od mnogih bitaka nije ostala tako upečatljiva i u istoriji srpskog naroda urezana kao ova Kosovska, jer ona u sebi nosi pečat budućeg carstva Božijeg i beskompromisne ljubavi kosovskih mučenika, pre svega prema Hristu a onda i prema drugim ljudima. Ta njihova ljubav požrtvovanja, koju su stekli ljubavlju prema Hristu i Njegovom blagodaću, je osnov za veliki deo našega identiteta koji se kasnije kroz vekove razvijao. I dan danas Vidovdan je za nas jedan od najvećih i najvažnijih praznika. Na ovaj dan mi osećamo veliku radost i veliki blagoslov jer znamo da naš identitet nije utemeljen niti učvršćen na bilo kojoj ovozemaljskoj sili, nego na spoznanju da i onda kada gubimo, i onda kada smo nemoćni, i onda kada umiremo, da i tada ne gledamo u sebe, svoje sposobnosti i svoje sile nego gledamo u buduće carstvo Božije, u Gospoda Isusa Hrista, koji će jednoga dana ponovo doći i vaskrsnuti sve nas i sve narode iz mrtvih i uspostaviće Svoje večno carstvo i zaceliće sve rane i svaku tugu i muku i, što je takođe važno, doneće dar prevazilaženja svih neprijateljstava među svim narodima i među svim ljudima. Pred Kosovski boj, po predanju, Sveti knez Lazar je odveo svoju vojsku na Svetu Liturgiju, na kojoj su se pričestili. To je još jedan važan aspekat ovog praznika, koji nikada ne treba da prenebregavamo i zaboravljamo, a to je da se i mi sabiramo na Svetu Liturgiji da bismo se pričestili, jer Svete i Životvorne tajne koje prinosimo na Svetoj Liturgiji kao Hristovo Telo i Krv, predstavljaju ispunjenje Gospodnje zapovesti da se uvek sabiramo na jedno mesto i da kušajući od Njegovog Tela i Njegove Krvi, učestvujemo u istini budućeg carstva Božijeg, koje nam On daruje i koje Njime dolazi. Neka bi Gospod dao da se i danas pričestimo Njegovim Životvornim Tajnama, opraštajući svim ljudima, molitvama Svetih kosovskih mučenika, Svete Majke i Svih svetih da nas Gospod blagoslovi. Amin.