На велики хришћански празник Усековања главе Светога Јована Крститеља и Претече, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство викарни Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештеника Саборног храма Светога Саве у Диселдорфу: Небојше Ракића, Данила Радмиловића и Александра Секулића.
Празнична беседа Владике хумског у прилогу вести:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, након Христовог страдања на крсту и Његове смрти, у трећи дан Он је васкрсао из мртвих и сви они који са Христом и у Христу страдају, са Њим и васкрсавају из мртвих. Данас славимо свето Христово васкрсење и усековање главе Светога Јована Крститеља, односно његово страдање, о којем сте чули у данашњем Јеванђељу. Свет у коме живимо је застранио од Бога и у тој својој застрањености често покушавамо да на страшне и свирепе начине решавамо конфликте које имамо сами са собом, са другим људима, са светом у коме живимо и у крајњој линији са Богом. Оно на шта нас Господ позива јесте најпре да увидимо за шта смо створени и на шта смо призвани, те након тога да се, из дубине свога срца, из дубине своје душе, покајемо. Да нађемо мир сами са собом и да нађемо мир са Богом и да увек тражимо мир са другим људима. У свету у којем живимо, готово откад је света и века, откад је устао брат на брата и откад је Каин убио Авеља, постоји непријатељство међу људима, међу народима и међу појединцима. Често се чини како непријатељство, рат, сукоб и одлука да се неко други лиши живота, представљају јефтино решење. Ратови који су беснели на просторима земаља из којих ми потичемо и ратови који данас бесне у Украјини, и ратови који бесне широм Африке и на другим просторима, нису ништа друго него братоубилачки ратови, јер ми смо сви створени по лику и подобију Божијем и призвани да живимо као браћа и сестре у Христу, да живимо као једно у Господу Исусу Христу који је смисао нашег живота. Зато, када год чујемо за ратове и када се год говори о непријатељствима, треба у својим срцима молитвено да призовемо чињеницу и истину да, иако су неки људи тренутно у непријатељству они у суштини нису непријатељи, нити су призвани да буду непријатељи, него су призвани да буду деца Божија и да буду браћа у Господу Исусу Христу. Усековање главе Светога Јована Крститеља, један је од догађаја који указује на могућу људску безумност, на безумност Ирода и његове супруге, која је претходно била супруга његовог брата Филипа. Оно што их је мучило као морални преступ одлучили су да реше на тај начин што ће сведока, односно онога који их је на то опомињао, убити. У том смислу Јован, који је био претеча Христове проповеди и Христовог Јеванђеља, био је и претеча у Његовом страдању, када је убијен за истину. Али, сви они који страдају за истину и у истини, сви они који су мученици и који су лишени живота и они који у животу страдају и пате зато што су сведоци иситне и правде, васкрснуће и њихово страдање ће се претворити у неизмерну благодат Христовог васкрсења. Ми смо се, драга браћо и сестре, данас сабрали да прославимо пре свега Христово васкрсење и усековање главе Светога Јована Крститеља и да се, што је више могуће, на све начине причешћујемо Господу и истинама будућег царства Божијег. Ми се свим тим истинама причешћујемо тако што отварамо своја срца праштајући свим људима и целом свету и молећи, у дубини свога срца, све људе за опраштај нама свега онога што смо њима нажао учинили, причешћујемо се тако што отварамо срца за Божанску реч и причешћујемо се, што је врхунац нашег причешћивања у љубави и међусобном јединству, из једне чаше, Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, на отпуштење грехова и на живот вечни. Нека би Господ дао да, након данашњег причешћа, у нашим срцима засија, још снажније и јасније, светлост Христовог васкрсења и нека би Господ дао да молитвама Светога Јована Претече и Крститеља да увек имамо благодатну храброст да у животу не посустанемо и не одустанемо, односно да не идемо никада широким и популистичким путем, него да идемо истим путем и да, што је могуће више и чешће, стајемо на страну оних који су угњетавани било од кога и било на који начин, који представљају међу нама мањину која је понижена и одбачена и за коју се друштво у целини и ми као појединци не бринемо као браћо и сестре за своју браћу и своје сестре. Амин.
