Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan održao je besedu u hramu Svetoga Save u Diseldorfu na praznik Usekovanja glave Svetoga Jovana Krstitelja 11. septembra 2023. godine.
Draga braćo i sestre, mnogi ljudi Hristovog i Jovanovog vremena verovali su da je Jovan Krstitelj Mesija koga je Bog poslao da spase Izrailj. Ali Sveti Jovan je mnogo puta ukazivao svojim učenicima i ljudima na Hrista kao Mesiju Koji je došao da spase svet. Jovan Krstitelj bio je Preteča Gospodnji, onaj koji je pripremao put Gospodu, onaj koji je krstio Gospoda i svojim autoritetom, kao celoživotni pustinjski podvižnik i Božiji Prorok, svedočio da Gospod Isus Hristos a ne on, jeste taj poslednji Mesija. Kao takav imao je izuzetan autoritet u narodu i kao što vidimo, imao je veliki autoritet i kod samoga cara Iroda koji je rado slušao ono što mu je Jovan govorio i vladao se prema Jovanovim uputstvima. Ali je Irodova strast prema ženi njegovog rođaka bila toliko snažna i toliko strašna da je on u kući u kojoj je ona živela, a to je bila kuća njegovog rođaka, sklopio sa njom bračnu zajednicu dok se ona od svoga supruga razvela. Takav postupak u jevrejskom narodu bio je protivzakonit a pogotovo je bilo strašno što je on uzeo ženu svoga rođaka. Sveti Jovan Krstitelj ga je opominjao da je to nešto što nije dobro, što nije blagosloveno, što nije prihvatljivo a to je onda izazvalo veliki bes kod Irodijade, koja je želela da Jovanov autoritet nestane. Jednom prilikom kada je Irod slavio svoj rođendan i okupio je na večeru mnoge velikaše, svi su se bili oraspoložili i napili. Irodijadina ćerka je igrala pred svima i tada je Irod obećao da će joj dati sve što do njega zaište, pa to bilo i pola njegovog carstva. Onda ona po nagovoru svoje majke ne traži pola carstva, nijedan grad, ne traži velika bogatstva niti bilo šta drugo, nego traži glavu Svetoga Jovana Krstitelja koji je tada bio utamničen. Iako se Irodu nije dopadalo to što je Jovan govorio i na šta ga je opominjao, Irod ipak nije hteo da ga pogubi, možda iz nekoga ličnog poštovanja ali sigurno iz straha, jer se bojao da se narod ne pobuni, budući da je Jovan bio veliki veliki Božiji čovek. Nažalost, u pijanom stanju, Irod Irodijadinoj ćerki obećava šta god zaište, a ona traži glavu Jovana Krstitelja. Odmah je poslat dželat i osečena je glava Svetoga Jovana Krstitelja i donesena na tanjiru Irodijadi. Ova sveza strasti, oholosti, pohlepe, lakomislenosti, pijanstva i obećanja je nešto na šta uvek u svome životu treba da obraćamo pažnju. Reči se vrlo lako izgovore ali izgovorene reči mogu u našim životima da imaju strašne posledice i često i imaju strašne posledice. Bez obzira da li se radi o ljudima koji su na visokim, državnim ili drugim položajima, kojim svojim rečima mogu da pokrenu ratove, mogu da poruše gradove, mogu da unište hiljade, stotine hiljada i milione života, bilo da se radi o nama običnim ljudima koji svojom lakomislenošću i svojim rečima možemo da izazovemo nevolje u životima ljudi ili čak nešto strašnije, ne daj Bože. Činjenica je da mi ljudi često koristimo one talante i one darove koje nam je Bog dao, a najuzvišeniji od njih je naša slovesnost, naše nalikovanje Bogu, s obzirom na to da smo u mogućnosti da se kao slovesna bića odnosimo jedni prema drugima i prema celom svetu, da onim što nam je Bog dao kao zalog našeg života stvaramo i unapređujemo ali uvek u ljubavi. Mi te naše talante često koristimo na pogrešan način i na način koji zapravo nije na izgrađivanje nas, na izgrađivanje Crkve i društva u kome živimo, nego na razaranje svega toga. Zato je ovaj današnji praznik Stradanja Svetoga Jovan Preteče, kao istorijska činjenica pogubljenja onoga za koga je Gospod Isus Hristos rekao da je najveći rođeni od žene, dakle njegovo stradanje je svima nama opomena, imajući u vidu šta sve pod određenim okolnostima može da se dogodi, treba da čuvamo naša srca i naše umove, da čuvamo naše jezike i da njima, koji su često izraz našeg duhovnog stanja, ne napravimo štetu drugim ljudima, svetu u kome živimo i nama samima. Neka bi molitvama Svetoga Jovana Preteče i Krstitelja Bog prosvetio umove i srca svih nas, tako da uvek možemo da razlikujemo kada nam naše misli ili đavo nude da biramo između dve mogućnosti da uvek budemo u stanju da izaberemo ono što je pravo i pravedno, kako bismo dobili život i spasenje sa Svima svetima, amin.