Na veliki hrišćanski praznik Usekovanja glave Svetoga Jovana Krstitelja i Preteče, Svetom arhijerejskom Liturgijom načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo vikarni Episkop humski g. Jovan uz sasluženje sveštenika Sabornog hrama Svetoga Save u Diseldorfu: Nebojše Rakića, Danila Radmilovića i Aleksandra Sekulića.
Praznična beseda Vladike humskog u prilogu vesti:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, nakon Hristovog stradanja na krstu i Njegove smrti, u treći dan On je vaskrsao iz mrtvih i svi oni koji sa Hristom i u Hristu stradaju, sa Njim i vaskrsavaju iz mrtvih. Danas slavimo sveto Hristovo vaskrsenje i usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja, odnosno njegovo stradanje, o kojem ste čuli u današnjem Jevanđelju. Svet u kome živimo je zastranio od Boga i u toj svojoj zastranjenosti često pokušavamo da na strašne i svirepe načine rešavamo konflikte koje imamo sami sa sobom, sa drugim ljudima, sa svetom u kome živimo i u krajnjoj liniji sa Bogom. Ono na šta nas Gospod poziva jeste najpre da uvidimo za šta smo stvoreni i na šta smo prizvani, te nakon toga da se, iz dubine svoga srca, iz dubine svoje duše, pokajemo. Da nađemo mir sami sa sobom i da nađemo mir sa Bogom i da uvek tražimo mir sa drugim ljudima. U svetu u kojem živimo, gotovo otkad je sveta i veka, otkad je ustao brat na brata i otkad je Kain ubio Avelja, postoji neprijateljstvo među ljudima, među narodima i među pojedincima. Često se čini kako neprijateljstvo, rat, sukob i odluka da se neko drugi liši života, predstavljaju jeftino rešenje. Ratovi koji su besneli na prostorima zemalja iz kojih mi potičemo i ratovi koji danas besne u Ukrajini, i ratovi koji besne širom Afrike i na drugim prostorima, nisu ništa drugo nego bratoubilački ratovi, jer mi smo svi stvoreni po liku i podobiju Božijem i prizvani da živimo kao braća i sestre u Hristu, da živimo kao jedno u Gospodu Isusu Hristu koji je smisao našeg života. Zato, kada god čujemo za ratove i kada se god govori o neprijateljstvima, treba u svojim srcima molitveno da prizovemo činjenicu i istinu da, iako su neki ljudi trenutno u neprijateljstvu oni u suštini nisu neprijatelji, niti su prizvani da budu neprijatelji, nego su prizvani da budu deca Božija i da budu braća u Gospodu Isusu Hristu. Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja, jedan je od događaja koji ukazuje na moguću ljudsku bezumnost, na bezumnost Iroda i njegove supruge, koja je prethodno bila supruga njegovog brata Filipa. Ono što ih je mučilo kao moralni prestup odlučili su da reše na taj način što će svedoka, odnosno onoga koji ih je na to opominjao, ubiti. U tom smislu Jovan, koji je bio preteča Hristove propovedi i Hristovog Jevanđelja, bio je i preteča u Njegovom stradanju, kada je ubijen za istinu. Ali, svi oni koji stradaju za istinu i u istini, svi oni koji su mučenici i koji su lišeni života i oni koji u životu stradaju i pate zato što su svedoci isitne i pravde, vaskrsnuće i njihovo stradanje će se pretvoriti u neizmernu blagodat Hristovog vaskrsenja. Mi smo se, draga braćo i sestre, danas sabrali da proslavimo pre svega Hristovo vaskrsenje i usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja i da se, što je više moguće, na sve načine pričešćujemo Gospodu i istinama budućeg carstva Božijeg. Mi se svim tim istinama pričešćujemo tako što otvaramo svoja srca praštajući svim ljudima i celom svetu i moleći, u dubini svoga srca, sve ljude za opraštaj nama svega onoga što smo njima nažao učinili, pričešćujemo se tako što otvaramo srca za Božansku reč i pričešćujemo se, što je vrhunac našeg pričešćivanja u ljubavi i međusobnom jedinstvu, iz jedne čaše, Telom i Krvlju Gospoda našeg Isusa Hrista, na otpuštenje grehova i na život večni. Neka bi Gospod dao da, nakon današnjeg pričešća, u našim srcima zasija, još snažnije i jasnije, svetlost Hristovog vaskrsenja i neka bi Gospod dao da molitvama Svetoga Jovana Preteče i Krstitelja da uvek imamo blagodatnu hrabrost da u životu ne posustanemo i ne odustanemo, odnosno da ne idemo nikada širokim i populističkim putem, nego da idemo istim putem i da, što je moguće više i češće, stajemo na stranu onih koji su ugnjetavani bilo od koga i bilo na koji način, koji predstavljaju među nama manjinu koja je ponižena i odbačena i za koju se društvo u celini i mi kao pojedinci ne brinemo kao braćo i sestre za svoju braću i svoje sestre. Amin.
