На празник Ваведења Пресвете Богородице служена је Света архијерејска Литургија у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу. Богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештенства храма. Након богослужења у просторијама Епархијског центра присутним верницима Владика Јован одржао је предавање на тему Смисао и значај поста.
Празнична беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ми се сабирамо у свету Божију Цркву и на Свету Божију Литургију, као на место и у време које не припада овом свету и зато се овај дан, у који се сабирамо, у нашој Светој Цркви не назива седмим даном у седмици, нити првим даном после суботе него осмим даном, јер за нас је недеља дан који је изван уобичајеног рачунања времена. Тај символ осмог дана је изражен на многе начине у историји хришћанства, у уметности, архитектури. Тај осим дан је, за нас хришћане, изразито важан, јер је то дан када је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих и избавио нас из циклуса овоземаљског живота рађања-страдања-умирања и увео нас, кроз тај дан, кроз Његово васкрсење у будући вечни живот. Славећи дан Његовог васкрсења, ми славимо истовремено и све оне догађаје и све оно што се догађало, што се догађа и што ће се догађати а кроз шта ми примамо благослове учешћа у будућем царству Божијем, које очекујемо а које долази. Један од тих догађаја јесте Ваведење Пресвете Богородице и Матере наше Приснодјеве Марије у јерусалимски храм. Тај догађај данас нарочито свечано прослављамо, јер је Богородица и Приснодјева Марија била та која је у име целокупног човечанства прихватила да обнови завет са Богом и да своју људску природу, за све нас и у име свих нас, да Богу на потпуно располагање, и на тај начин њеним пристанком било је могуће да Господ Исус Христос, Логос Божији, Син Божији у вечности, постане један од нас, по свему једнак нама осим по греху. Увек када славимо Христово васкрсење, Његову Пресвету и Пречисту Мајку или неког од светих, ми читамо и Свето Јеванђеље, јер оно што је Господ изговорио док је живео на земљи пре неких две хиљаде година, међу својим савременицима, има једнак значај и одјекује једнаком важношћу и међу нама данас, драга браћо и сестре. Та реч Господња нам омогућује да и ми данас учестујемо у истом оном догађају, догађају седења крај ногу Исусових, односно служења Њему, како што је био случај са сестрама Мартом и Маријом. И ми, драга браћо и сестре, у нашем животу често нисмо сигурни да ли да тежиште нашег живота буде у служењу другим људима или у слушању Божије речи и посвећености Божијој речи као оној која обнавља, лечи и уводи у вечни живот. Господ каже у причи коју сте чули да је Марија изабрала добри део који се неће од ње узети, али он Марту не прекорева као ону која није учинила нешто добро, само је благо очински, братски и пријатељски опомиње и упозорава да се она брине и труди за много а да је заправо само једно потребно, колико год то много било важно, лепо и благословено, ипак је оно што је најпотребније слушање Господње речи као оне која у највећој мери обнавља наша срца, наше душе и наше животе. Ово Јеванђеље се односи, драга браћо и сестре, на све нас. А најбољи пример оне која је изабрала тај добри део који јој се неће одузети, поред Марије сестре Мартине, јесте Марија Приснодјева Богородица, која је цео свој живот посветила слушању Божанске речи, давање себе у службу Божанске речи и у потпуности дозвољавајући Богу да испуни оно што је била Његова воља са њом и њеним животом, а то је да она постане та која ће у својој утроби носити Сина Божијег. Зато, у једном другом делу Јеванђеља, који се данас чита са том причом, се каже када Он то говораше једна жена подиже глас из народа и повика, благо утроби која те је носила и грудима које су те дојиле а Он рече благо онима који слушају и држе реч Божију, јер је Пресвета Богородица и Приснодјева Марија и била удостојена тога да у својој утроби носи Господа Исуса Христа и да Га доји својим грудима управо зато што је била она која је била најспремнија да слуша Божију реч и да је извршује. Нека би Господ дао, молитвама Богородице и свих светих, просветљење наших срца, умова и душа, да увек у свом животу предност дајемо слушању Божанске и Божије речи у односу на све остало. Да себе увек спремамо и приправљамо за сусрет са Божанском речју тако што ћемо молитвом и смирењем отварати своја срца и чинити их плодним тлом за Божанску реч, која ће онда у нама доносити многоструке плодове будућег царства Божијег. Нека би Господ дао, драга браћо и сестре, да нам овај празник буде свима на благослов да се сви са Божијом помоћу, међусобном љубављу, измирењем и праштањем причестимо пречистим и животворним Господњим Тајнама како бисмо се удостојили оне радости које је удостојена Пресвета Богородица са свим светима амин.
