БЕРЛИН, ВИКАРНИ ЕПИСКОП ЈОВАН, НОВОСТИ

Беседа Епископа Јована на Васкрс – Берлин

У недељу, 16. априла, Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светога Саве у Берлину.

Празнична беседа Владике Јована:

Христос васкрсе! Драга браћо и сестре, данас славимо Празник над празницима и молимо Господа да нас удостоји ове трпезе на коју смо позвани а Он, не само да нас удостојава, него нам даје благодат на благодат, како каже Свети апостол и јеванђелист Јован, јер се закон даде преко Мојсија а благодат и истина постаде преко Исуса Христа. Та благодат и та истина су истина о вечном животу човека који је васкрснут из мртвих заједно са Христом, препорођен и има дарован нови, вечни и блажени живот. У почетку каже се у књизи Постања да створи Бог небо и земљу али данас на васкрсење Христово ми имамо један нови почетак, један почетак света и човека који је почео Христовим васкрсењем из мртвих и зато и читамо ово Јеванђеље које каже у почетку беше Логос или Реч, у почетку беше Син Божији заједно са Својим Оцем, у почетку беше Логос као смисао, као Онај Који прожима смислом и осмишљавањем свега што постоји, целокупну творевину и свакога од нас, промишља о свакоме од нас и има нас у Своме срцу, у Својој жељи, у Својој љубави, чак и пре него што је било ко од нас постао, желећи да постојимо вечно са Њим. Логос је био у почетку у Бога, значи није било ни времена, ни тренутка када Син Божији није био са Богом и Оцем и Он је био и јесте истинска Светлост и дан данас за све нас који се просвећујемо светлошћу Његовог васкрсења. О Њему је посведочио и Свети Јован Претеча и Крститељ Господњи, да је Он био Светлост истинита која обасјава свакога човека који долази на свет. У свету је био и свет је кроз Њега постао али Га свет, нажалост није познао, својима је дошао и они Га не примише, како каже Свети јеванђелист Јован. Али онима који су га примили, онима који се нису родили од крви, онима који се нису родили само на телесни и биолошки начин, који се нису родили од жеље телесне него од Бога, Њима је дао да буду чеда Божија. Драга браћо и сестре, да будемо чеда Божија, то нам је дано Христовим оваплоћењем и свим оним што је Он учинио за нас а све то има свој врхунац у Христовом славном и светлом васкрсењу из мртвих. Васкрсење из мртвих и благодат васкрсења је оно што из корена мења наше животе, што нас ослобађа, што нам омогућује да поново имамо оно достојанство за које смо створени и које нам Бог дарује, и то да га имамо изобилно без обзира на све наше телесне, духовне и душевне недостатке. Тај Божији дар који се излива у наша срца и обухвата наша целокупна бића, превазилази све и свакојаке недостатке и онда када ми тога, а најчешће је тако, када ми тога нисмо свесни. Васкрсење из мртвих је наше васкрсење и зато данас треба да буде прекретница у нашим животима и од данас не треба више да живимо старим животима, јер васкрснути из мртвих ми смо слободни од свих стега смрти, греха и распадљивости и како кажу литургијске песме ми смо позвани да Христовим васкрсењем кажемо и својим непријатељима браћо. Како можемо рећи непријатељима браћо? Тако, драга браћо и сестре, што свако непријатељство и свака мука, свако зло долазе од затворености људског срца, од страха, од свакојаких изопачености којима смо сви склони и које се преносе из генерације на генерацију, који се деле међу људима свесно или несвесно, на најразличитије начине. Али ми који знамо да је Христос васкрсао из мртвих и да нас васкрсава из мртвих, ми знамо да свака мука и свако зло налази свој крај у гробу и да ће из наших гробова, као и из Христовог гроба, засијати светлост и да је све осим љубави бесмислено у нашим животима. Нека вас Господ благослови својим васкрсењем и нека нас Господ утврди у вери, нека отвори наша срца да имамо поверења у Његове речи које су речи позива на међусобно поверење и на међусобну љубав. Нека би Господ дао да се вечерас наситимо благодатним даровима Његовог Тела и Његове Крви, као дарова Христа Васкрслог из мртвих, Који нас позива за ову свету и свештену трпезу, која није више само трпеза последње вечере Његове са ученицима, него је трпеза будућег века. Ми смо позвани и призвани да се причестимо и узмемо учешћа у трпези будућег века као они које је Господ васкрсао из мртвих, као они које је Господ призвао и пригрлио Себи, опраштајући нам све и подижући нас да стојимо вечно пред Његовим лицем и да се радујемо Његовом животу, нашем животу са Њим и животу свих нас. Христос васкрсе!