Његово Преосвештенство викарни Епископ хумски г. Јован одржао је беседу на Светој Литургији, 2. маја 2024. године, на Велики четвртак у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ми целе литургијске године прослављамо наше спасење и превођење из смрти у живот. Сваки од дана у литургијској години је заправо благослов Духа Светога. Дух Свети нам омогућује да доживимо и проживимо исте оне догађаје које су доживљавали и проживљавали људи Христовог времена. И све оно што је Господ за нас учинио и што чини, сваки тренутак Његовог живота на земљи и сва Његова снага и мисао и сва Његова љубав је жртвена. Та Његова љубав је таква да је Он дошао да потпуно, кротко, мирно и ненаметљиво човека, који је прах и пепео, поново подигне из мртвих и да му да вечни живот. Он је из мртвих подизао не само оне који су у Његове време заиста били умрли, као што је капетанов слуга или Јаирова кћерка или Лазар Четвородневни, који се већ био почео био распадати у гробу, кога је Христос позвао из мртвих, него је Господ позвао из мртвих и оне, који су наизглед још увек били живи а који су били мртви, јер сви ми, драга браћо и сестре, који смо подложни смрти и умирању, ми заправо нисмо живи него смо они који умиру. То умирање се састоји из наше потчињености свим врстама страсти и кнезу овога света, који влада овим светом, у потпуној супротности у односу на Господа Исуса Христа, свему ономе што се у свету чини и свему ономе што се у свету догађа. А видимо, драга браћо и сестре, како је наш Господ толико љубећи свет, послушао до смрти на крсту Свога Љубљенога Оца Који је Свога Јединороднога Сина дао да сваки који верује у Њега не погине него да има живот вечни. И за нас људе та тајна од Христовог оваплоћења до Његовог Другог и славног доласка, нама заправо није и не може бити позната. Али ми је доживљавамо и проживљавамо онолико колико можемо благодаћу Духа Светога. На данашњи дан, нарочито прослављамо догађаје везане за издајство Христа и за установљење Свете евхаристије, на коју смо се данас и сабрали. И видимо како је Господ опасао ланени убрус око себе и својим ученицима опрао ноге, показујући им тако, својим примером, да онај који хоће да буде највећи, то до данас важни, треба, драга браћо и сестре, да служи свима. Његовој љубави нема граница. Зато, када је жена грешница, од свега срца покајавши се, излила скупоцено мирно на Његову главу и сузама умила Његове ноге и својом косом обрисала, Господ је тај принос покајања и искреног отварања за неизмерну Божанску љубав и благодат прихватио. Он, дакле, никога ко се каје, ма о каквом се грешнику радило не одбацује, штавише, све оне које је сусрео у Своме животу и које данас сусреће, а који су ма какви грешници били, одлучили да се покају и да Му се обрате, Он милује, спасава, грли и даје им благодат и васпоставља их у нов живот. И нама, који вазда трчимо, за добрима овога света, за што квалитетнијом и бољом храном, за новцем, за славом, за силом, због које настају и несугласице међу нама самима и несугласице међу људима, али, драга браћо и сестре, и ратови у свету, Он нам је показао да тајна није у сили и моћи овога света, на врху које стоји сам Сатана или кнез овога света, него је тајна у Његовој благодати и љубави. Зато Он нама, који смо по свему у односу на Њега сиромашни, омогућује да на Свету Литургију донесемо мало хлеба и мало вина, да Му то принесемо као дар, што није ни велико, ни скупо, ни знатно и да нам те наше сироте дарове, који опет нису наши, јер нам их је Он омогућио и да их имамо и да их стекнемо, врати, ни мање, ни више, него као Тело и Крв Своју. Да ми, дакле, причешћујући се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, постанемо они који постају шири и већи од свих светова који су створени. Али оно што Господ не да осуђује, него не може да прихвати, то јесте наша љубав, која би била већа према било чему у односу на Њега, јер Он поштује у потпуности нашу слободу, и Он нас позива да се одрекнемо претпостављања било чега другога Њему, не зато што је Он неко ко је спреман да нас због тога кажњава и што би био љубоморан, него зато што је то најисцелитељније за нас, зато што Он зна да је то једино што нама треба и очекује искрен и отворен одговор на то. Дакле, знамо сви да се пред причешће молимо и обећавамо Господу да Му нећемо дати целив као Јуда, него да Га исповедамо као покајани разбојник. Јуда који није био разбојник је пао и претпоставио је тридесет сребреника Створитељу света. Са друге стране, разбојник који је био распет поред Христа, покајао се и са неколико речи, које су у ствари представљале израз Његовог покајаног срца, дошао је дотле да му Господ каже, још данас ћеш бити са Мном у рају. Људима није било довољно да Господа осуде, и то потпуно неправедно, него су Га пре тога и понижавали, и шибали, и пљували, и на крају Га предали најсрамнијом смрћу која се моја замислити у оно а и у ово доба, разапињањем на крст. И на крсту и са крста Господ изражава поново врхунац своје праведности која је нама непојмљива, речима Оче, опрости им, јер не знају шта раде. Нека би Господ дао свима нама, који смо се данас сабрали на овоме месту да Његовом силом и моћи просветљени, дођемо до познања истине и да благодаћу Духа Светога живимо по Божанским заповестима, јер то је једини начин да боље спознамо Господа и да већ сада у овоме животу васкрснемо из мртвих, слободни од свих страсти. Нека вам је срећан и благословен празник, нека би Господ дао да се на литургије састајемо све до Његовог Другог и славног доласка, амин.