Христос васкрсе! Радујте се! То је био Господњи поздрав упућен Његовим ученицима када су Га сусрели у након васкрсења. Драга браћо и сестре, страхота гроба са свим његовим ужасима, гроба у коме је сахрањен Створитељ света, Она Који је свако добро учинио целоме свету и свакоме човеку, и Који никоме ништа лоше није учинио и ради нас људи и ради нашега спасења, од људи онога времена, од целог човечанства, од целе људске огреховљености био оптужен, био шибан, мучен, пљуван, понижаван, разапет и сахрањен у гроб. Та цела срамота је изгледала као да би могао бити крај Човека, Богочовека Исуса Христа, Човека какав никакав није ни пре ни после живео на земљи међу људима. Ова страхота и ужас, страхота за цео људски род и творевину, та монструозност убиства и сахране Богочовека у гроб, љубављу и милошћу Божијом, претворила се у највећу дивоту. Највећа страхота постала је највећа дивота. Христов гроб и сваки други гроб као место ужаса и страхоте постало је место ишчекивања, нестрпљивог ишчекивања да се, са свих гробова одвале сво камење, да се сви гробови отворе и да сви мртви од векова васкрсну и устану из гробова. То је, драга браћо и сестре, наша вера и наша нада. Да нико од оних који су у гробовима, да нико од нас који ће бити у гробовима неће остати у гробу него да ће Господ Исус Христос Који је васкрсао из мртвих доћи по нас, доћи ће да и нас и целокупну творевину изведе и узнесе са десне стране Своме Оцу. Зато је Његово васкрсење из мртвих ослобођење свих нас, ослобођење од свих оних страхова, мука и тегоба, јер све оно што погрешно чинимо, што смо чинили, и што ћемо, не дај, Боже, учинити, је нешто што Господ узео на себе. Он нас ослобађа али то не значи да ми немамо обавезу да живимо онако како нам је Он заповедио и на начин на који нам је Он омогућио. Као васкрсли из мртвих, живећи једним новим и препорођеним животом, не би требало више да се враћамо у онаква стања као они који умиру без наде да ће васкрснути без наде да ће устати из мртвих и као они који не осећају у себи истину и снагу Христовог васкрсења и новог препорођеног живота. Нека би Господ дао да ми који смо сведоци празног Христовог гроба будемо удостојени да се дотакнемо Његових светих ногу, будемо удостојени да учвршћења у вери Његовим јављањем, а Он нам се јавља, драга браћо и сестре, пре свега на Светој и Божанственој Литургији, како нам је Он заповедио ломимо један хлеб и пијемо из једне чаше, од једног Тела Васкрслог Господа Исуса Христа и од Његове Животворне Крви која ево, долази да буде предложена пред нас на часној трпези. Ево, Господ долази да нас нахрани Својим Телом и Својом Животворном Крвљу, долази Господ да нас оживи из мртвих, да нам Телом и Крвљу објави све истине будућег царства Божијег, да цело наше биће прожме животворна сила и да нас све учини једним Телом Својим, да сви можемо рећи да смо у Господу Исусу Христу браћа и сестре, који живи Њим, који немају завист и лицемерну љубав једни према другима, који једни другима терете носе као да су терети Господа Који је ради нас понео крст на Голготу. Тако треба, драга браћо и сестре, да гледамо једни друге и све људе који нас окружују као оне који страдају под Господњим крстом, јер љубав за коју смо створени и љубав на коју смо позвани се у великој мери разликује од љубави овога света. Ниједна љубав није лоша или зла, али љубав овог света је крхка и растрзана страхом од смрти и непрестано у дуализму разједињености између онога што је добро за нас и што је лоше за нас и окрећемо се, у страху од смрти, сами себи у нади да ћемо сачувати своје животе тако што се од других одвајамо, тако што друге презиремо. Али наша света хришћанска љубав није љубав коју ми имамо сами од себе него је дарована од Господа Исуса Христа и то је љубав будућег века и вечнога живота. Нека би Господа дао да такву љубав имамо данас и да је имамо до краја наших живота али и у векове векова. Нека вам је срећан и благословен данашњи дан и празник.
