Hristos vaskrse! Radujte se! To je bio Gospodnji pozdrav upućen Njegovim učenicima kada su Ga susreli u nakon vaskrsenja. Draga braćo i sestre, strahota groba sa svim njegovim užasima, groba u kome je sahranjen Stvoritelj sveta, Ona Koji je svako dobro učinio celome svetu i svakome čoveku, i Koji nikome ništa loše nije učinio i radi nas ljudi i radi našega spasenja, od ljudi onoga vremena, od celog čovečanstva, od cele ljudske ogrehovljenosti bio optužen, bio šiban, mučen, pljuvan, ponižavan, razapet i sahranjen u grob. Ta cela sramota je izgledala kao da bi mogao biti kraj Čoveka, Bogočoveka Isusa Hrista, Čoveka kakav nikakav nije ni pre ni posle živeo na zemlji među ljudima. Ova strahota i užas, strahota za ceo ljudski rod i tvorevinu, ta monstruoznost ubistva i sahrane Bogočoveka u grob, ljubavlju i milošću Božijom, pretvorila se u najveću divotu. Najveća strahota postala je najveća divota. Hristov grob i svaki drugi grob kao mesto užasa i strahote postalo je mesto iščekivanja, nestrpljivog iščekivanja da se, sa svih grobova odvale svo kamenje, da se svi grobovi otvore i da svi mrtvi od vekova vaskrsnu i ustanu iz grobova. To je, draga braćo i sestre, naša vera i naša nada. Da niko od onih koji su u grobovima, da niko od nas koji će biti u grobovima neće ostati u grobu nego da će Gospod Isus Hristos Koji je vaskrsao iz mrtvih doći po nas, doći će da i nas i celokupnu tvorevinu izvede i uznese sa desne strane Svome Ocu. Zato je Njegovo vaskrsenje iz mrtvih oslobođenje svih nas, oslobođenje od svih onih strahova, muka i tegoba, jer sve ono što pogrešno činimo, što smo činili, i što ćemo, ne daj, Bože, učiniti, je nešto što Gospod uzeo na sebe. On nas oslobađa ali to ne znači da mi nemamo obavezu da živimo onako kako nam je On zapovedio i na način na koji nam je On omogućio. Kao vaskrsli iz mrtvih, živeći jednim novim i preporođenim životom, ne bi trebalo više da se vraćamo u onakva stanja kao oni koji umiru bez nade da će vaskrsnuti bez nade da će ustati iz mrtvih i kao oni koji ne osećaju u sebi istinu i snagu Hristovog vaskrsenja i novog preporođenog života. Neka bi Gospod dao da mi koji smo svedoci praznog Hristovog groba budemo udostojeni da se dotaknemo Njegovih svetih nogu, budemo udostojeni da učvršćenja u veri Njegovim javljanjem, a On nam se javlja, draga braćo i sestre, pre svega na Svetoj i Božanstvenoj Liturgiji, kako nam je On zapovedio lomimo jedan hleb i pijemo iz jedne čaše, od jednog Tela Vaskrslog Gospoda Isusa Hrista i od Njegove Životvorne Krvi koja evo, dolazi da bude predložena pred nas na časnoj trpezi. Evo, Gospod dolazi da nas nahrani Svojim Telom i Svojom Životvornom Krvlju, dolazi Gospod da nas oživi iz mrtvih, da nam Telom i Krvlju objavi sve istine budućeg carstva Božijeg, da celo naše biće prožme životvorna sila i da nas sve učini jednim Telom Svojim, da svi možemo reći da smo u Gospodu Isusu Hristu braća i sestre, koji živi Njim, koji nemaju zavist i licemernu ljubav jedni prema drugima, koji jedni drugima terete nose kao da su tereti Gospoda Koji je radi nas poneo krst na Golgotu. Tako treba, draga braćo i sestre, da gledamo jedni druge i sve ljude koji nas okružuju kao one koji stradaju pod Gospodnjim krstom, jer ljubav za koju smo stvoreni i ljubav na koju smo pozvani se u velikoj meri razlikuje od ljubavi ovoga sveta. Nijedna ljubav nije loša ili zla, ali ljubav ovog sveta je krhka i rastrzana strahom od smrti i neprestano u dualizmu razjedinjenosti između onoga što je dobro za nas i što je loše za nas i okrećemo se, u strahu od smrti, sami sebi u nadi da ćemo sačuvati svoje živote tako što se od drugih odvajamo, tako što druge preziremo. Ali naša sveta hrišćanska ljubav nije ljubav koju mi imamo sami od sebe nego je darovana od Gospoda Isusa Hrista i to je ljubav budućeg veka i večnoga života. Neka bi Gospoda dao da takvu ljubav imamo danas i da je imamo do kraja naših života ali i u vekove vekova. Neka vam je srećan i blagosloven današnji dan i praznik.
