У име Оца и Сина и Светога Духа. На овом свету, драга браћо и сестре, нема ништа страшније од људске смртности, односно смрти. И када не бисмо били смртни, не бисмо се никада осећали, по било ком питању, угрожено. Када не бисмо били смртни, не би нас никада толико потресало непријатељство других људи, и не би нас толико плашиле болести које нас задесе, нити би нас плашили ратови за које чујемо, нити било какве природне катастрофе и непогоде. Све нас то плаши и све нам је то страшно што угрожава, не само наше животе, него и животе људи који су нам блиски, које волимо. Те страхове, са којима се сусрећемо, нису само тренутни догађаји, него они трају, некада дуже а некада краће, и сав тај страх, та агонија, са којима се сусрећемо, чини се да су страшнији и од саме смрти, која је свима нама, који кроз њу нисмо прошли, непозната. Нико од нас, који смо живи, не зна шта то заправо значи умрети и какво је то искуство. Са друге стране, ми који смо хришћани, који верујемо у Бога и који верујемо у Господа Исуса Христа, имамо у самом Христу и наду и охрабрење, јер је Христос васкрсао из мртвих и Његовим васкрсењем и Његовим животом и ми чврсто верујемо, и многи од нас искуствују ту истину Његовог живота и Његовог васкрсења у нашим животима. Његово васкрсење би требало да се у нашим животима огледа у томе, да имамо љубави према свим људима, да имамо љубави чак и према непријатељима. Онда када не можемо да достигнемо до те мере Христове и хришћанске љубави, треба увек изнова да се запитамо како и шта да учинимо, и како је уопште могуће волети другога човека од кога немамо ништа, а поготово како је могуће волети човека који нам наноси зло и неправду. Трпљење и љубав према ономе који нам наноси зло и неправду јесте заправо једини начин да се зло и неправда зауставе. Ми који гледамо у Христа, у Његово страдање, распеће на крсту, васкрсење, видимо, заправо на какво смо трпљење позвани и шта следи после једног таквог трпљења у Христу, а то је, драга браћо и сестре, васкрсење из мртвих. Када знамо да нас је Христос васкрсао из мртвих и да смо ми део Његовог васкрсења, онда постаје потпуно јасно и евидентно да је све остало осим љубави потпуно бесмислено, и да су све остале врсте односа међу људима, нешто што припада смрти, трулежи, нешто што ће као такво, пре или касније, проћи а само оно што је љубав у Богу ће преживети све изазове времена и смртности. Зато је једино улагање у љубав, улагање у истину, улагање у будуће царство Божије и само је љубав та која нам може помоћи да схватимо смисао нашег живота на земљи и да окусимо и предокусимо истину вечног будућег царства Божијег. Само Христовом љубављу можемо разумети Његове речи са крста које је упутио своме Оцу, молећи за оне који су Га разапели, да им Отац Његов небески опрости, јер не знају шта раде. Нека би Господ, драга браћо и сестре, и нама дао такву љубав и светлост Христовог васкрсења да је сведочимо у нашим животима, на тај начин да када год се срећемо са неким искушењем, са неким изазовом, прво што треба да нам дође у мисао јесте да се ради о некаквој ситуацији, о некаквој сили смртности и пропадљивости која није од Бога а није ни нама људима прирођена и дата као благослов по коме треба да живимо и да се истински окренемо и да у потпуности отворимо наше срце за истину Христовог васкрсења. Ради свега тога се и сабирамо на Свету Литургију, у љубави једни према другима без обзира што се међусобно разликујемо, да верујемо да нас на ово место сабира Христос који је васкрсао из мртвих и ће Он међу све нас доћи, и да ће нас све преобразити у нови, вечни и блажени живот. Нека би Господ дао да сви ми, једни другима и свима против којих имамо нешто, опростимо од срца, јер све док, драга браћо и сестре, не опростимо једни другима и самима себи све од срца, нисмо истински хришћани. Нека би Господ дао да данашње причешће буде на просветљење душе и тела и на јасније виђење и учествовање у Христовом васкрсењу и у Његовом светом телу у коме смо сви једно. Амин.
