U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Na ovom svetu, draga braćo i sestre, nema ništa strašnije od ljudske smrtnosti, odnosno smrti. I kada ne bismo bili smrtni, ne bismo se nikada osećali, po bilo kom pitanju, ugroženo. Kada ne bismo bili smrtni, ne bi nas nikada toliko potresalo neprijateljstvo drugih ljudi, i ne bi nas toliko plašile bolesti koje nas zadese, niti bi nas plašili ratovi za koje čujemo, niti bilo kakve prirodne katastrofe i nepogode. Sve nas to plaši i sve nam je to strašno što ugrožava, ne samo naše živote, nego i živote ljudi koji su nam bliski, koje volimo. Te strahove, sa kojima se susrećemo, nisu samo trenutni događaji, nego oni traju, nekada duže a nekada kraće, i sav taj strah, ta agonija, sa kojima se susrećemo, čini se da su strašniji i od same smrti, koja je svima nama, koji kroz nju nismo prošli, nepoznata. Niko od nas, koji smo živi, ne zna šta to zapravo znači umreti i kakvo je to iskustvo. Sa druge strane, mi koji smo hrišćani, koji verujemo u Boga i koji verujemo u Gospoda Isusa Hrista, imamo u samom Hristu i nadu i ohrabrenje, jer je Hristos vaskrsao iz mrtvih i Njegovim vaskrsenjem i Njegovim životom i mi čvrsto verujemo, i mnogi od nas iskustvuju tu istinu Njegovog života i Njegovog vaskrsenja u našim životima. Njegovo vaskrsenje bi trebalo da se u našim životima ogleda u tome, da imamo ljubavi prema svim ljudima, da imamo ljubavi čak i prema neprijateljima. Onda kada ne možemo da dostignemo do te mere Hristove i hrišćanske ljubavi, treba uvek iznova da se zapitamo kako i šta da učinimo, i kako je uopšte moguće voleti drugoga čoveka od koga nemamo ništa, a pogotovo kako je moguće voleti čoveka koji nam nanosi zlo i nepravdu. Trpljenje i ljubav prema onome koji nam nanosi zlo i nepravdu jeste zapravo jedini način da se zlo i nepravda zaustave. Mi koji gledamo u Hrista, u Njegovo stradanje, raspeće na krstu, vaskrsenje, vidimo, zapravo na kakvo smo trpljenje pozvani i šta sledi posle jednog takvog trpljenja u Hristu, a to je, draga braćo i sestre, vaskrsenje iz mrtvih. Kada znamo da nas je Hristos vaskrsao iz mrtvih i da smo mi deo Njegovog vaskrsenja, onda postaje potpuno jasno i evidentno da je sve ostalo osim ljubavi potpuno besmisleno, i da su sve ostale vrste odnosa među ljudima, nešto što pripada smrti, truleži, nešto što će kao takvo, pre ili kasnije, proći a samo ono što je ljubav u Bogu će preživeti sve izazove vremena i smrtnosti. Zato je jedino ulaganje u ljubav, ulaganje u istinu, ulaganje u buduće carstvo Božije i samo je ljubav ta koja nam može pomoći da shvatimo smisao našeg života na zemlji i da okusimo i predokusimo istinu večnog budućeg carstva Božijeg. Samo Hristovom ljubavlju možemo razumeti Njegove reči sa krsta koje je uputio svome Ocu, moleći za one koji su Ga razapeli, da im Otac Njegov nebeski oprosti, jer ne znaju šta rade. Neka bi Gospod, draga braćo i sestre, i nama dao takvu ljubav i svetlost Hristovog vaskrsenja da je svedočimo u našim životima, na taj način da kada god se srećemo sa nekim iskušenjem, sa nekim izazovom, prvo što treba da nam dođe u misao jeste da se radi o nekakvoj situaciji, o nekakvoj sili smrtnosti i propadljivosti koja nije od Boga a nije ni nama ljudima prirođena i data kao blagoslov po kome treba da živimo i da se istinski okrenemo i da u potpunosti otvorimo naše srce za istinu Hristovog vaskrsenja. Radi svega toga se i sabiramo na Svetu Liturgiju, u ljubavi jedni prema drugima bez obzira što se međusobno razlikujemo, da verujemo da nas na ovo mesto sabira Hristos koji je vaskrsao iz mrtvih i će On među sve nas doći, i da će nas sve preobraziti u novi, večni i blaženi život. Neka bi Gospod dao da svi mi, jedni drugima i svima protiv kojih imamo nešto, oprostimo od srca, jer sve dok, draga braćo i sestre, ne oprostimo jedni drugima i samima sebi sve od srca, nismo istinski hrišćani. Neka bi Gospod dao da današnje pričešće bude na prosvetljenje duše i tela i na jasnije viđenje i učestvovanje u Hristovom vaskrsenju i u Njegovom svetom telu u kome smo svi jedno. Amin.
