Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у недељу, 12. фебруара 2023. године у Саборном храму Светога Саве у Берлину.
Беседа Епископа Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Ми људи, живећи у овом свету, пролазимо кроз различите драме надајући се да свако од нас, који живи у овом свету, у датој ситуацији и у датим околностима бира најбољи могући пут и начин живота. Ми се надамо да за себе и за оне који су нам најдражи и најмилији најчешће изабирамо оно за шта верујемо да је за нас најбоље. Али то често и није тако. Ми често у нашем животу изабирамо оно што је на нашу штету и ако бисмо пажљивије погледали у своја срца и животе, схватили бисмо да велики део времена нашег жвота ми трошимо на начин који није благословен и који није по Божијој вољи. С обзиром на увид у то сви можемо да се запитамо има ли за нас наде, постоји ли икаква могућности да ми који смо грешни и који свакодневно грешимо и на различите начине, има ли, дакле, наде за нас да се покајемо, има ли наде за нас да и ми обновимо оно људско достојанство у које и за које смо призвани, има ли наде за нас и постоји ли могућност да почнемо да живимо Духом Светим, да почнемо да живимо и да дишемо као они који живе не својим телимо и својом памећу, својим умом, него благодаћу Христовог васкрсења. Онда, ако изгубимо наду и помислимо да за нас нема наде, да нисмо достојни да приђемо Богу и да му се приближимо, да нисмо достојни да се причестимо, да нисмо достојни љубави ни Бога ни људи, Господ Исус Христос нас охрабрује причом о оцу и два сина, односно, једном од три приче које је испричао својим савременицима након што су му фарисеји приговорили да дозвољава грешницима, цариницима и осталим грешницима да Му се приближе а Он им је тада испричао причу о Добром пастиру који оставља деведесет и девет оваца и долази у пустињу да тражи једну изгубљену овцу и након што је нађе узима је на рамена и носи је својој кући и бива велика радост након што је та једна овца спасена. Да би је спасао, носећи на раменима, морао је Себе да изложи свим опасностима од звери и осталих животиња које су могле успут да га нападну. И другу причу испричао је о томе како жена када изгуби једну од десет драхми, целу кућу очисти и прегледа, а када пронађе ону једну драхму, онда позове своје комшије и пријатеље да се заједно радују, јер оно што је било изгубљено – нађено је. Господ хоће да каже да када је год неко, од оних који су били изгубљени, покајан и када је поново пронађен да бива неизмерна радост на небу. На крају је испричао и причу коју смо данас читали из Светога Јеванђеља, према којој се ова недеља, једна од припремних недеља пред Велики пост и назива Недеља о блудом сину а могли бисмо ово Јеванђеље назвати и као причу о оцу и два сина. Причу која је дубока и вишеслојна, причу која нас позива да се отворимо свакој њеној речи, да се удубимо у стварност и истину коју Бог овом причом казује и да покушамо отвореног срца, уз Божију помоћ, да се идентификујемо са оним о којима ова прича говори, односно да се идентификујемо са једним и са другим сином о којим ова прича говори. Дакле, отац је имао два сина и млађи је тражио свој део имања, тражио је нешто што је у време ондашњег живота у Палестини било престрашно. Тражити део имања од оца ни данас није нешто што би било похвално за било кога ко живи и ради у једном домаћинству, али у оно време то је било неупоредиво скандалозније одвојити се од очеве куће и тражити део свога имања значило је довести у опасност егзистеницију те куће и заједнице, растурати и разбијати јединство и заједницу љубави, захваљујући којима је то домаћинство постојало, значило је у јеврејској заједници практично и формално изопштавање самога себе из тог дома, из те куће и из целе јеврејске заједнице. Када би неко тако нешто урадио онда би га се заједница и ритаулно одрекла и он више ни на који начин није могао да се сматра сином, односно припадником те породице и те куће, нити чланом шире заједнице људи који су на томе простору живели. Тај дакле, млађи син је узео део свога имања након што му је отац дао и отишао је у неку далкеу земљу и трошио је то имање и то имање, драга браћо и сестре, које је он трошио и о коме прича говори, није само имање онога времена и онога сина него је то имање свакога од нас који смо добили различите дарове и део имања од нашег Небеског Оца Којем нисмо принели, и нисмо остали у заједници са Њим, него смо попут блудног сина то своје имање изнели из очеве куће, изнели из куће Божанске благодати и почели да га трошимо на различите начине, онако како се свакоме од нас учинило и како се свакоме од нас чини да је за нас најбоље. И као што често бива, и ми схватимо у неком тренутку живота да то што смо учинили, где смо отишли, и на који начин живимо и проводимо своје време, није најбоље. Тако се десило и млађем сину након што је потрошио своје имање настала је глад у земљи у коју је отишао, те он није имао другу опцију него да почне да ради као свињар код једног од житеља оне земље. За Јевреје, који сматрају свиње за нечисте животиње, најгори посао и посао који би некога највише понижавао био је чување свиња. А млађи син је дошао, одступивши од очевога дома и благодати, до таквога стања да је морао да прихвати да би преживео чак и да чува свиње. Па ни то што је чувао свиње није могло да буде довољно да га прехрани него је желео да се насити макар оном храном коју су јеле свиње и ни до тога није могао да дође, што указује на то да су тим газдама и житељима оне земље свиње биле неупоредиво важније од њега који је те свиње чувао. Он је дошао себи и сетио се какав је живот имао у дому свога оца, како је живео и сетио се како је у дому његовога оца живе слуге које нису синови, и да слуге у дому његовога оца имају хране у изобиљу. Он одлучује да се врати своме оцу и да му каже да није достојан да се назове сином а то је било и тачно, јер је себе потпуно изопштио из своје куће, из своје заједнице и није се ни формално ни суштинску сматрао сином оца. Одлучио је дакле, да се врати и да замоли оца да га прими као једног од његових слугу. Међутим, када га је отац из далека угледао догодило се нешто што је било фасцинантно. Отац, који је требало да чува сва правила и да буде темељ и гарант поретка у својој кући, и да са другим оцима буде темељ поретка у целокупној заједници, који је са обзиром на то требало да буде доследан и строг, да ни на који начин не дозволи да се син поново интегрише у његову кућу, у његову заједницу, јер би то био лош примјер за друге којима би тако нешто пало на памет. Тај отац који је требало да жртвује свој углед у ужој и широј заједници, када је угледао из далека свога сина, он му се обрадовао, узео у загрљај, и рекао слугама да му дају најбољу одећу, да му ставе прстен на руку, да закољу угојено теле и да направе весеље, јер отац каже да је његов син, који је био мртав, оживио и који је био изгубљен, се поново нашао. То угојено теле, драга браћо и сестре, јесте теле које је Господ Бог жртвовао за спасење целога света, то је наш Господ Исус Христос Који је за нас жртвован и та гозба коју нам Бог припрема јесте ова Гозба евхаристије, Гозба будућег царства Божијег у које смо ми, као они коју су грешни али наилазе на неизмерну Божанску љубав, позвани. Ту се појављује и други, старији син, који је све време био са својим оцем и који када је чуо издалека да је славље у кући, које уопште у оно време није било уобичајено, дакле, требало је да постоји неки велики повод да би се организовало славље. Он је питао о чему се ту ради и један од слугу му је рекао да је његов брат дошао кући и да се отац обрадовао и направио тако велико славље. Од тога момента старији брат почиње да гунђа, да се буни и приговара оцу што њему никада није дао да се провесели са својим пријатељима иако га верно служи све године. Старији син је долазио из поља, био је вредан, марљиво је радио све године и наљутио се када је чуо о чему се ради а отац и њега умилостивљује и њега позива да се заједно са свима радује и да отвори своје срце за љубав, јер се његов брат, који је био изгубљен, вратио и оживео. Драга браћо и сестре, на почетку сам рекао како само позвани да се идентификујемо са једним и са другим сином, позвани смо да се идентификујемо са сином који је сво своје имање просуо, раздао, потрошио живећи блудно, да се идентификујемо са њим као са оним који се каје и који нема храбрости да приђе дому оца свога али кога отац грли и љуби и прихвата и враћа у оно исто достојанство коме он не припада али Бог је такав да све људи воли и љуби и даје им поново оно достојанство за које их је и створио а то је достојанство да живи у Христу по Божијој благодати као Божији синови. Треба, да се тргнемо и да схватимо да можемо често да упаднемо у замку у коју је упао старији син и да када видимо друге људе у Цркви, које ми из било кога разлога сматрамо грешним, помислимо да им ту није место, или су се неки људи тек сада после много година појавили а ми цео живот идемо у Цркву, те их због тога не желимо у заједници, морамо да се чувамо да не упаднемо у замку себичности и замку затвореног срца, него треба увек на Гозби коју Бог припрема за све људе, да се из свега срца радујемо, јер радост васкрсења вечног живота, покајања и препорода је радост будућег века и будућег царства Божије и знак нама да смо отворили своја срца за Божанску благодат и истину будућег царства Божијег које долази. Нека би Господа дао, драга браћо и сестре, да се данас сви причестимо пречистим Господњим тајнама, прилазећи нашем Небеском Оцу са поверењем и уверењем да нас Он прихвата, воли, љуби и благосиља, облачи и храни са свим оним што је за нас најбоље и најкорисније и свом Његовом љубављу која превазилази све наше могућности да замислимо и да пожелимо оно што је за нас најбоље, амин.
