Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован произнео је ову беседу у Недељу о митару и фарисеју, 5. фебруара 2023. године у Саборном храму уДиселдорфу.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, када год нам се Бог обраћа, Он нам се обраћа да нас пробуди, са намером да у наш живот унесе животност, да се тргне и прене из греховног сна и из свега онога на шта смо ми, као људи због своје инертности, навикли и на шта смо научили, и из свега онога шта се за нас као људе подразумева као устаљени, или за нас најбољи начин живота. Да нас прене да би нас вратио у живот, да би нас вратио у оно достојанство због којег смо и створени а то је достојанство живота у Божанској љубави. Црква у свом богослужбеном кругу и свом литургијском ритму нам увек и изнова оприсутњује то Божанско, Христово дело, дело Његовог доласка у свет, дело позива на покајање, дело васкрсења, дело слања Светога Духа Светој Божијој Цркви али и дело Његовог будућег, Другог и славног доласка које је присутно увек тамо где је присута Христос а Христос је присутна овде, где се у Његово име сабирају двоје, троје или мноштво, као и ми данас овде сабрани. У томе Христовом делу, у томе делу Цркве, Црква између осталог позива људе на покајање, нарочито у овом периоду када се приближавамо Велико, Часном посту, да би искуствовали Свето и велико Господње васкрсење. У овим припремним недељама за пост, Црква је одабрала неколико тема а данашња тема је илустрована овом причом о фарисеју и царинику. У данашњем читању које почиње од десетог стиха испуштен је један претходни стих, који може бити важан за контекст ове целе приче, који каже а неким који бијаху уверени за себе да су праведни а остале ниподаштаваху каза Господ причи ову. Дакле, прича о царинику и фарисеју је заправо једна поредбена прича, прича поређења могуће стварности у односу на један случај који је Господ изнео за нас како бисмо могли да се идентификујемо. Господ је говорио како би нас освестио као што је покушавао да освести и фарисеје али и царинике свога времена и свима онима који мисле да су из било кога разлога, због двоје побожности, због свога држања отачких православних предања, Господ се у овој припремној недељи обраћа овом причом. Фарисеји су били једна група од неколико хиљада Јевреја, који су се трудили да живе нарочито побожним животом и фарисеј, како Господ наводи у овој причи, није био неко лицемеран у смислу да се хвалио да је чини нешто што не чини, нити је био неко ко је наметао другима да чине нешто што он сам није чинио. Без обзира на то његов став и његов осећај самодовољности и самозадовољности заправо у потпуности обесмишљава сву његову праксу побожности, све оно што је чинио и радио, јер би резултат тога требало да буде широко срце у коме има љубави, самилости и саосећања за друге људе а заправо њему се десило то да је почео да осећа како је он у односу на све остале људе изузетан, бољи и другачији и на томе се захваљивао Богу. То, драга браћо и сестре, није нешто што је страно било коме од нас. Сви ми током једног дана и током свога живота често падамо у то искушење да смо, ако не формално захвални Богу онда да смо самозадовољни зато што нам се чини да је наш живот, да су наши успеси, да је наша побожност боља или већа од побожности других људи. Са друге стране, цариник је неко ко је био од целог народа омражен као неко ко је у име римске империје и завојевачке власти сакупљао порез од својих сународника и на тај начин подржавао римску империју и омогућавао јој да опстане на просторима на којима су живели Јевреји и с обзиром на то она је имао један посебан положај који је могао да злоупотреби, могао је неким да наплаћује и више пореза него што је требало, него што је прописано и могао је да чини и многе друге злоупотребе које такав положај омогућује. Због свега тога цариници су били изузетно омражени у јевврејском народу и спадали су међу најгоре људе у очима Јевреја. И један такав цариник је дошао у храм да се моли Богу али очигледно у стању потпуне раскајаности, јер се није усудио да подигне своје очи ка небу него се, бијући у груди, молио Богу да опрости њему грешноме. Фарисеј видевши цариника закључује своју молитву о захвалности због својих верских успеха, речима да се захваљује Богу што није између осталих и као цариник кога је видео поред себе у храму. Господ закључује своју причу речима да је цариник отишао оправдан својој кући, јер сваки који се сам узвисује понизиће се а који се сам понижава узвисиће се или ће бити узвишен. Ова прича, драга браћо и сестре, је прича о свакоме од нас и позив да без обзира на то колико нам се чини да смо побожни, колико нам се чини да смо блиски Богу да никада не губимо из вида да нисмо ми ти који смо у могућности да просудимо где се и на коме месту пред Богом налази било ко од људи за које смо уверени да су грешници, јер наше је да увек сами себе испитујемо, да размишљамо о својим гресима, чак и онда када нам неки од конкретних грехова не падају на памет, треба увек и изнова да се опомињемо чињеница да заправо наш целокупан живот због наслеђа прародитељског греха, живот којим почива и који се одвија у греху и да смо настали да постојимо и да смо живи само захваљујући милости и љубави Божијој. То је предуслов за наше покајање а наше покајање је предуслов за отварање наших срца за Божанску љубав која представља присуство будућег царства Божијег у нашим срцима. Нека би Господ дао да нам данашњи дан и данашњи празник буду на спасење и нека би Господ дао да наша срца буду раскајана као срце цариника о коме је Господ говорио у причи коју смо данас чули да би нас удостојио Свога небеског царства и вечног живота, амин.