ВИКАРНИ ЕПИСКОП ЈОВАН, ДИСЕЛДОРФ, НОВОСТИ

Беседа Епископа Јована о богаташу и Лазару – Диселдорф

У недељу 13. новембра 2022. године Његово Преосвештенство Епископ хумски, викар Епископа Диселдорфа и Немачке, служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу:

Беседа Епископа Јована на причу о богаташу и Лазару:

У име Оца и Сина и Светога Духа. Бог је љубав и Бог је створио свет и човека из своје превелике љубави, желећи да Свој живот и Своју љубав дели са створењима која је створио по Своме лику и подобију и да ту Своју вечну радост преда и нама и свету у којем ми живимо. Љубав није само једна од Божијих заповести, љубав је начин Божанског постојања. Љубав није заповест која је нама дата да љубимо Бога и да љубимо једни друге него је љубав позив нама да остваримо највише људско достојанство, јер онда када нисмо у могућности да волимо ми не само да не испуњавамо Божанску заповест према другим људима него и сами себе као људе унижавамо, јер не живимо пуноћу свога човечанства и своје људскости на које смо призвани. Често се, у нашем свакодневном животу, присуство или одсуство љубави у нашим срцима, љубави која је Божански дар, огледа у томе што имамо саосећање за друге људе или тог саосећања немамо. У данашњем Јеванђељу Господ Исус Христос, као и на многим другим местима, говори фарисејима и богатим људима свог времена али и свима нама, опомињући нас да ми имамо одређено време у овом животу и у том одређеном времену имамо прилику и могућност да се слободно опредељујемо у шта ћемо, све оне ресурсе које нам је Бог дао, улагати. У данашњој причи о богаташу и Лазару, чули смо како је богат човек раскошно живео, облачио се у најбоље хаљине у које су се у то време облачили само краљеви и цареви и људи из свештеничког реда, те Христос на тај начин прозива и опомиње и саме свештенике оног времена али и све свештенике до данашњег дана. Дакле, богаташ је живео раскошно не осврћући се на човека који је седео испред његових врата, на Лазара који је био убог и који је по свом телу имао отворене ране, који је гладовао и желео да поједе бар оно што је падало са трпезе богатога и на сву ту његову страшну и ужасну муку још су и пси долазили и лизали његове ране и његов бол и понижење чинили још горим и страшнијим. Када се Лазар упокојио анђели су га однели у Авраамово наручје, а Авраамово наручје означава за Јевреје место благодатног живота. Авраам као централна личност Старога завета је био тај који је око себе окупљао, како су Јевреји веровали и верују, све оне који су заслужили праведан и блажен вечни живот. Са друге стране, након што је богаташ умро, доспео је на место мучења. Не говори се о богатству по себи као узроку његовог мучења и доспећа у паклене муке, него је то била његова неосетљивост, његово потпуно одсуство љубави за другог човека који је седео поред његових врата у страшним мукама који је потребовао помоћ, милост и комад хлеба и коме богаташ није помогао. Одсуство љубави је то што нас, не само у вечности, него и у овом животу одваја од Божије благодати и то не зато што нас Бог на било који начин кажњава него зато што поштује нашу слободну вољу и нашу могућност да се определимо. Тако ми, драга браћо и сестре, својим понашањем и својим определењем сами себи чинимо суди, и та провалија између оних који су у блаженом животу и оних који нису је тако велика и тако страшна и опет зарад Божијег поштовања људске слободе да нико не може са једне стране прећи на другу. Богаташ, који се мучи у страшним мукама, моли Авраама да Лазар умочи само врх од свога прста те му бар мало олакша муке у којима гори, али то је немогуће. Даље, богаташ моли Аврама да пошаље његовој браћи опомену шта ће и њих да чека ако буду живели тако неосетљиво као што је и он живео. Авраам му на то каже како бrаћа имају закон и пророке, односно каже да сви они који су слушали и слушају Стари завет и све старозаветне заповести, требало би да знају шта значи Божанска заповест љубави према Богу а такође, ништа мање важна, и заповест љубави према ближњима. Богаташ каже да ако неко из мртвих оде онда ће поверовати његова браћa и освестиће се у погледу својих грехова, а Авраам му одговара да ако не слушају Мојсија и пророке неће веровати ни ако неко из мртвих васкрсне. Драга браћо и сестре, Господ Исус Христос јесте васкрсао из мртвих и Својим васкрсењем отворио очи нама и свима онима који желе истину, отворио нам је очи и показао да није богатство то што нас уводи у вечни и блажени живот, али то није ни сиромаштво већ јесте љубав, љубав према Богу која не може да постоји ни на који начин ако не постоји и ако нема љубави према нашем ближњима. Зато ми који верујемо у Христово васкрсење, то васкрсење треба увек и изнова да оприсутњујемо у нашим животима и у животима људи које срећемо нашом конкретном и делатном љубављу. Када немамо ту љубав онда треба искрено да се молимо Богу да нам дарује ту љубав, јер та Божанска, истинска и аутентична љубав јесте, драга браћо и сестре, дар од Бога. Када и ако стекнемо ту љубав благодати Божије онда ћемо моћи боље да разумемо и схватимо друге људе, њихове муке, патње и недостатке и у нашим срцима ће бити места и за оне за које места иначе не може да нађемо. Нека би Господ дао да нам данашња трпеза љубави, Света евхаристија, данашњи израз највеће Божанске милости на коју смо позвани, причешће Његовим тајнама буду на исцељење душе и тела да бисмо познали неизмерну Божанску љубав и руковођени благодаћу Божијом будемо свесни највећих вредности будућег вечног живота и да се током нашег живота увек за те вредности опредељујемо, амин.