У недељу, 30. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу.
Овога лета отпочели су радови на рестаурацији, преуређењу и обнови унутрашњости поменутог храма као и у капели која се налази у црквеној порти.
Беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, народ је био одушевљен оним што је видео у Христу, оним што је искуствовао пратећи Христа, слушајући Га, сведочећи чудима Која је чинио исцељујући сваку болест и сваку немоћ у народу. Толико су били Њим одушевљени да су до касно послеподне, односно до вечери, били сабрани око Њега и слушали Његове речи, које нису биле речи људске него богочовечанске, речи које су говориле о будућем царству Божијем које долази, које је Он Сам Собом оприсутњавао и Себи позивајући људе и поучавајући их, уводио у то будуће царство Божије. Апостоли су се били забринули, пошто је било већ касно а сматрали су да постоји могућност да народ остане још дуже око Христа, шта ће народ јести и како ће провести то вече и ту ноћ. Онда су рекли Христу да би било добро да отпусти народ да оду у околна села да себи купе хране, пошто је већ касно. Они нису знали шта ће Господ учинити какво ће се том приликом догодити чудо. Господ им каже да они дају народу да једе али су се апостоли на Господње речи зачудили и рекли да они немају више хране од пет хлебова и две рибе. Господ је могао да учини чудо и без тих пет хлебова и две рибе али Он, драга браћо и сестре, показује да оно што је наше а што је сиромашно, што је скромно, што је незнатно, Он прихвата, узима у Своје руке и благодарећи Богу, умножава, увишестручује, и чини да сво наше сиромаштво постаје заправо, царством Божијим које долази, наше богатство. Тако је и учинио. Узео је хлебове у руке и рибе, заблагодарио Богу, дао апостолима а они су дали свим људима и сви су се наситили, још је претекло дванаест корпи након што су се наситили. Дакле, не само да је оно што нам Бог даје и чиме нас благосиља довољно, него у сваком случају превазилази наше потребе. И ми смо се данас сабрали на овом месту да чујемо Божанску реч, да чујемо Његову поуку, да се наситимо речи хлеба живота који је дошао са неба а то је Сам Христос, и да се, што је још важније, наситимо од хлебова предложења, које Господ приноси Своме Оцу као наше скромне дарове и нас тим хлебовима храни као Својим Телом и Својом Крвљу. Та тајна превазилази, по својој благодати и по дару који примамо, све наше могућности, сва наша богатства, све наше претпоставке. Зато нека је слава Богу, Који нас је данас сабрао на овом месту, да нас нахрани, да нас напоји, да нас укријепи, да нас сабере у једно Тело Господње. То је изузетно важно, драга браћо и сестре, да када се у Светој Цркви сабирамо да се сви и заједно причешћујемо и увек су постојала у Цркви искушења да се људи деле на оне који припадају једним вођама или другим вођама или једним или другим јерарсима или свештеницима. Чули смо у данашњем Апостолу да већ у првој Цркви у Коринту, око 54. године, апостол Павле се једним писмом, које се зове Прва посланица Коринћанима, обраћа Коринћанима поводом многих проблема који су се у тој заједници развили након њеног оснивања 49. године. Између осталог, на самом почетку посланице апостол упозорава да међу њима не треба да постоје поделе на оне који следују апостола Павла или друге апостоле и проповеднике и оне који следују Христу и каже да је Христос Тај у Коме и око Којег се сви ми сабирамо без разлике зато што се Христос разапео за нас и разапео се зато да нам дарује живот вечни и то у јединству у Њему, све наше поделе, сви наши неспоразуми, сви наши конфликти јесу, драга браћо и сестре, узроковани нашим неспособностима да живимо као они који су већ васкрсли у Господу Исусу Христу, јер све оно што представља наше страдање и нашу муку, укључујући и поделе, долази од наше недаће, и од нашег страха, и од наше страсти да ћемо на овај или онај начин умањити квалитет свога живота и да ћемо се умањити као људи и да то више нећемо бити ми, односно да на тај начин умиремо одричући се себе, својих принципа, својих ставова, својих вредности. Господ нам показује да је управо супротно, да када се одричемо својих ставова, својих принципа, да тада заправо улазимо у тајну спасења и бивамо они који у Христу превазилазе сваку муку и свако страдање Његовим васкрсењем из мртвих. Нека би Господ дао да се данас, опраштајући једни другима, причестимо из једне чаше, од једног Тела и једне Крви Господње, како би искусили истину будућег царства Божијег и истину да смо сви ми који смо позвани на ово свето место већ избављени од смрти и васкрснути у Христу. Нека би Господ дао да Његовим васкрсењем љубимо једни друге несебично као што Он љуби и воли нас и у какву нас љубав призива и каквом нас љубављу благосиља, амин.
