U nedelju, 30. jula 2023. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetoga Save u Diseldorfu.
Ovoga leta otpočeli su radovi na restauraciji, preuređenju i obnovi unutrašnjosti pomenutog hrama kao i u kapeli koja se nalazi u crkvenoj porti.
Beseda Vladike Jovana:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, narod je bio oduševljen onim što je video u Hristu, onim što je iskustvovao prateći Hrista, slušajući Ga, svedočeći čudima Koja je činio isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu. Toliko su bili Njim oduševljeni da su do kasno poslepodne, odnosno do večeri, bili sabrani oko Njega i slušali Njegove reči, koje nisu bile reči ljudske nego bogočovečanske, reči koje su govorile o budućem carstvu Božijem koje dolazi, koje je On Sam Sobom oprisutnjavao i Sebi pozivajući ljude i poučavajući ih, uvodio u to buduće carstvo Božije. Apostoli su se bili zabrinuli, pošto je bilo već kasno a smatrali su da postoji mogućnost da narod ostane još duže oko Hrista, šta će narod jesti i kako će provesti to veče i tu noć. Onda su rekli Hristu da bi bilo dobro da otpusti narod da odu u okolna sela da sebi kupe hrane, pošto je već kasno. Oni nisu znali šta će Gospod učiniti kakvo će se tom prilikom dogoditi čudo. Gospod im kaže da oni daju narodu da jede ali su se apostoli na Gospodnje reči začudili i rekli da oni nemaju više hrane od pet hlebova i dve ribe. Gospod je mogao da učini čudo i bez tih pet hlebova i dve ribe ali On, draga braćo i sestre, pokazuje da ono što je naše a što je siromašno, što je skromno, što je neznatno, On prihvata, uzima u Svoje ruke i blagodareći Bogu, umnožava, uvišestručuje, i čini da svo naše siromaštvo postaje zapravo, carstvom Božijim koje dolazi, naše bogatstvo. Tako je i učinio. Uzeo je hlebove u ruke i ribe, zablagodario Bogu, dao apostolima a oni su dali svim ljudima i svi su se nasitili, još je preteklo dvanaest korpi nakon što su se nasitili. Dakle, ne samo da je ono što nam Bog daje i čime nas blagosilja dovoljno, nego u svakom slučaju prevazilazi naše potrebe. I mi smo se danas sabrali na ovom mestu da čujemo Božansku reč, da čujemo Njegovu pouku, da se nasitimo reči hleba života koji je došao sa neba a to je Sam Hristos, i da se, što je još važnije, nasitimo od hlebova predloženja, koje Gospod prinosi Svome Ocu kao naše skromne darove i nas tim hlebovima hrani kao Svojim Telom i Svojom Krvlju. Ta tajna prevazilazi, po svojoj blagodati i po daru koji primamo, sve naše mogućnosti, sva naša bogatstva, sve naše pretpostavke. Zato neka je slava Bogu, Koji nas je danas sabrao na ovom mestu, da nas nahrani, da nas napoji, da nas ukrijepi, da nas sabere u jedno Telo Gospodnje. To je izuzetno važno, draga braćo i sestre, da kada se u Svetoj Crkvi sabiramo da se svi i zajedno pričešćujemo i uvek su postojala u Crkvi iskušenja da se ljudi dele na one koji pripadaju jednim vođama ili drugim vođama ili jednim ili drugim jerarsima ili sveštenicima. Čuli smo u današnjem Apostolu da već u prvoj Crkvi u Korintu, oko 54. godine, apostol Pavle se jednim pismom, koje se zove Prva poslanica Korinćanima, obraća Korinćanima povodom mnogih problema koji su se u toj zajednici razvili nakon njenog osnivanja 49. godine. Između ostalog, na samom početku poslanice apostol upozorava da među njima ne treba da postoje podele na one koji sleduju apostola Pavla ili druge apostole i propovednike i one koji sleduju Hristu i kaže da je Hristos Taj u Kome i oko Kojeg se svi mi sabiramo bez razlike zato što se Hristos razapeo za nas i razapeo se zato da nam daruje život večni i to u jedinstvu u Njemu, sve naše podele, svi naši nesporazumi, svi naši konflikti jesu, draga braćo i sestre, uzrokovani našim nesposobnostima da živimo kao oni koji su već vaskrsli u Gospodu Isusu Hristu, jer sve ono što predstavlja naše stradanje i našu muku, uključujući i podele, dolazi od naše nedaće, i od našeg straha, i od naše strasti da ćemo na ovaj ili onaj način umanjiti kvalitet svoga života i da ćemo se umanjiti kao ljudi i da to više nećemo biti mi, odnosno da na taj način umiremo odričući se sebe, svojih principa, svojih stavova, svojih vrednosti. Gospod nam pokazuje da je upravo suprotno, da kada se odričemo svojih stavova, svojih principa, da tada zapravo ulazimo u tajnu spasenja i bivamo oni koji u Hristu prevazilaze svaku muku i svako stradanje Njegovim vaskrsenjem iz mrtvih. Neka bi Gospod dao da se danas, opraštajući jedni drugima, pričestimo iz jedne čaše, od jednog Tela i jedne Krvi Gospodnje, kako bi iskusili istinu budućeg carstva Božijeg i istinu da smo svi mi koji smo pozvani na ovo sveto mesto već izbavljeni od smrti i vaskrsnuti u Hristu. Neka bi Gospod dao da Njegovim vaskrsenjem ljubimo jedni druge nesebično kao što On ljubi i voli nas i u kakvu nas ljubav priziva i kakvom nas ljubavlju blagosilja, amin.
