U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, čuli smo u današnjem Jevanđelju kako je Gospod Isus Hristos izlečio čoveka koji je bio veoma bolestan, bio je duševno bolestan, duhovno namučen zaposednut demonima. Pre nego što je Hristos isterao iz njega demone oni su ga molili da im dozvoli da uđu u svinje, te se krdo svinja, po isterivanju, utopilo jezeru. Narod iz obližnjeg grada, umesto da zamoli Hrista da ostane među njima i da i dalje isceljujući i blagosiljajući pomaže svima srazmerno njihovim potrebama i nedostacima, moljaše Hrista da ode od njih. Čovek se može zapitati – da li je moguće da je ljudima krdo svinja bilo važnije od ljudi koji su bili među njima? Mi moramo uvek i iznova da se zapitamo – da li je moguće, u svetu u kojem živimo, da je pojedincu, grupi, zajednici ili društvu važnije i preče bilo šta od samoga čoveka? Poučeni ovom i drugim pričama iz Jevanđelja, mi se molimo Bogu da takva izopačenost ne biva nigde, niti sa nama, niti od nas. Ispravnom odnosu prema svetu i drugim ljudima uči nas Crkva kroz vekove, koja predstavlja samoga Hrista na zemlji u svemu onome što ona čini a što je dobro.
Danas, po našem crkvenom kalendaru, počinje Božićni post i zato je važno da kažemo nekoliko reči o smislu i značaju posta. Post nema svoj značaj kao nekakva vrsta žrtve koju prinosimo Bogu kako bismo mi Boga umilostivili. Smisao posta je u tome da mi aktivno svojom ljubavlju ostvarujemo odnos prema svetu u kome živimo, prema drugim ljudima i prema samima sebi i svom sopstvenom zdravlju. Kada god se uzdržavamo i što je moguće više uzdržimo od toga da trošimo resurse ove planete na kojoj živimo, koja je postala preeksploatisana našim prohtevima, željama i svim onim što činimo, mi na taj način blagodarimo Bogu koji nam je ovu planetu dao da je delimo sa drugim ljudima ali ne tako što ćemo je iscrpeti, uništiti nego tako što ćemo na njoj živeti u ljubavi sa drugim ljudima, blagodareći Bogu na svim prirodnim lepotama koje su nam date.
Nadalje, u hrišćanskoj istoriji post je uvek, pored ekološke, imao i socijalnu dimenziju. Na primer, kada se neko uzdržava od određenih stvari, u ovom slučaju hrane i pića, kako bi ono što na taj način uštedi mogao da podeli ili da udeli onima kojima je to potrebno, doslovno rečeno, gladnima i žednima.
Ništa manje važna dimenzija jeste čuvanje sopstvenog zdravlja koja nam je svima dobro poznata.
Važni su duhovni aspekti posta. Ne treba nikada da se osvrćemo i gledamo ko među nama ne posti. Svako treba da posti onako kako mu njegova savest nalaže i kako mu životne mogućnosti dozvoljavaju. Rečeno ne znači da bilo koga ohrabrujemo da ne posti, nego bi trebalo da budemo svesni da niko od nas u potpunosti ne zna u kakvom se stanju bližnji nalazi i zašto ne posti, jer naše nije da sudimo da li neko treba ili ne treba da posti. Kao što Gospod kaže, kada postimo ne treba da budemo lica natmurenih nego treba da postimo sa radošću. Svrha i cilj posta jeste radosno življenje jer se na taj način oslanjamo na Boga kao na Primarnog Darodavca Života, Onoga od Koga potiče naš život i svako dobro i da se na taj način više vezujemo za Boga nego za hranu koju nam je Boga dao u ovom svetu.
Češće dolazimo u crvku i redovnije se pričešćujemo tokom posta jer se često post i pričešće dovode u neposrednu vezu a zapravo ne bi trebalo tako da biva. Trebalo bi da činimo onako kako je govorio i pisao blažene uspomene Njegova Svetos Patrijarh Pavle da u postu treba da postimo i da se pričešćujemo a u mrsu da mrsimo i da se pričešćujemo. Post kao disciplina, kao način života ima svoje mesto ali ne predstavlja nužan preduslov pričešću, zato Crkva u određenim periodima godine blagosilja da se jede mrsna hrana, u drugim periodima posna hrana ali u svim periodima mi treba da na božanstvenoj službi blagodarimo Gospodu, prinosimo Njemu beskrvnu žrtvu, molimo Mu se da nas udostoji Svete tajne pričešća. Pričešćivanje je čin cele zajednice, jer kada god slavimo sa dragim nam ljudima, mi želimo da za istom trpezom sa njima delimo hranu i piće. Tako i ovde, samo što niko od nas nije domaćin ove trpeze do sam Gospod Isus Hristos, Koji nas uvek i iznova poziva da sa strahom Božijim i verom pristupimo kao oni koji su svesni da je ovo najveći dar i blagoslov i hrana večnoga života na koji nas poziva, ne kao pojedince nego kao zajednicu koja se neprestano izgrađuje. Hvala vam na vašoj ljubavi i strpljenju.
Vladika Jovan se zatim obratio gospođi Lari, koja je, neposredno pre početka Svete Liturgije, primila Svetu tajnu miropomazanja stupajući pod okrilje pravoslavne crkve:
Es tut mir sehr leid, dass Deutsch nicht meine Muttersprache ist. Ich kann nicht so gut auf Deutsch wie auf Serbisch predigen, aber ich wollte heute Frau Lara ganz herzlich willkommen heißen. Sie ist heute Mitglied unserer Gemeinde geworden. Sie sind bei uns ganz herzlich willkommen und wir werden in Zukunft versuchen, unsere Gottesdienste mehr und mehr auch auf Deutsch zu organisieren. Wir können nie den ganzen Gottesdienst auf Deutsch halten, weil wir eine serbische orthodoxe Gemeinde sind und für uns ist es auch wichtig, an unsere Tradition festzuhalten. Wichtig ist aber auch, dass wir uns dieser ganzen Gesellschaft öffnen, damit wir gemeinsam den Namen Gottes feiern können. Vielen Dank, dass Sie heute bei uns sind!
