У Диселдорфу литургијски је прослављен празник Светога апостола Луке и Петра Цетињског. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење братства диселдорфског Саборног храма.
Јеванђеоску беседу одржао је Владика Јован.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Наш Господ Исус Христос је, дошавши у овај свет, све људе свих времена поучавао, све људе свих времена Он је исцељивао и исцељује и открива нам једну нову стварност будућег царства Божијег. Он нас својим присуством облагодаћује и све оно што је изрекао и што је учинио и што је записано у Светом Јеванђељу има за нас вечну и облагодаћујућу вредност. Господ поучава своје ученике у свим Јеванђељима, између осталог и тако, што стварност будућег царства Божијег и истине које жели да им дочара и оприсутни, објашњава кроз поређење са стварним животним ситуацијама које су људима биле познате. Веома често Господ себе упоређује са пастиром, добрим пастиром. Када данас неко каже пастир људи обично помисле на некакву идилу, где неко на неком сунчаном пропланку се одмара док његово стадо, његове овце мирно пасу и тако проводи у миру и благодати своје дане. Међутим, живот пастира у Христово време и на оним просторима где је Христос живео и проповедао био је далеко од идиличног, нарочито у планинским крајевима где су владали планински лавови или пуме, медведи и свакако вукови. Пастири су морали, посебно ноћу, да би заштитили своја стада да саграде камени зид, то није био тор какви су торови нама познати, него је то била штала без крова. Само на једном месту су, тор или штала, имали један отвор кроз које су овце могле да улазе и да излазе. Господ Исус Христос користи слику тора, пастира и стада како би описао, самосведочећи Своју улогу и Своје место у историји спасења света и човека. Господ каже да је Он Врата и да је Он Добри Пастир и да је Он тај Којега овце познају по гласу. Тиме хоће да каже да Он са Својим овцама и са Својим стадом успоставља однос најдубље љубави, међусобног поверења и неке врсте интимности, за разлику од оних који нису истински пастири и којима заправо није стало до живота стада самога по себи, није им стало до свакога члана стада, до сваке овце понаособ. Они који нису истински пастири, они не чују муку, глас и вапај сваког појединог члана стада, него им је само важно да могу искористити стадо за своју сопствену корист, да га експлоатишу, да овце шишају и да узму од њих вуну па и да их закољу да би их појели. У сваком случају онај који није пастир, коме овце не припадају а који би чувао врата од стада, он не би марио за овце ако види вука да иде, не би жртвовао свој живот, своје здравље или било шта своје да би заштитио живот оваца, живот стада. Христос каже да је било много таквих, са друге стране Он каже да је Он Пастир Добри Који познаје овце и овце познају Њега и оне чују глас Његов и иду за Њим. У тим торовима који су постојали, а и данас постоје, није само један пастир и један власник чувао своје овце него је било, унутар исте ограде, више стада која су припадала не само једном пастиру. Зато Господ каже да овце када чују глас пастира који је њихов, и јер познају свога пастира оне иду за њим и он њих позна, то су дакле оне овце које су Христа препознале као Пастира унутар тога ограђеног простора који се може сматрати сликом старозаветног закона. Сви они који су били следбеници Мојсијевог Закона и који су Мојсија следили као пастира и избавитеља из Египта, који су следили реч пророка који су наговештавали Христов долазак, ти се дакле налазе унутар те ограде и сада следе и препознају Христа као Јединог и у потпуности Истинитог и Животодајућег Пастира. Господ каже да постоје и друге овце које нису у том тору Старога завета или старозаветног Закона и да Му ваља и те овце привести и заиста, драга браћо и сестре, у свим народима и на свим језицима се проповедало и проповеда се Јеванђеље и нема народа из кога нема Христових следбеника. Христос, знајући ту стварност и чињеницу, наговештава да ће Он све народе привести у тај један јединствени тор, Божију Цркву и не само да ће као Пастир познати своје овце и Он ће препознати, него ће их кроз тај Тор, који је Он сам, испуштати напоље да нађу најбољу могућу пашу за себе и најбољу храну за себе. Најбоља храна и најбоља испаша за све нас који смо у Христовом тору и у Христовом стаду јесу сви благодатни дарови које нам Господ даје. Међу тим благодатним даровима и Светим тајнама које искуствујемо на најразличитије начине у животу, тајна која прожима све те тајне јесте тајна Божанске љубави, јер само онај који има непосредан однос љубави са неким другим може да препозна његов глас и Господ каже да ћемо ми Њега препознати зато што је Он први препознао и заволео нас и да ће наш однос према Њему бити као што је Његов однос са Његовим Оцем Небеским и на тај начин кроз Господа Исуса Христа Духом Светим и ми имамо однос спознања са Богом Оцем. Велика Божанствена љубав која се на нас излила и која се излива има у нашој Цркви, која нам је Богом откривена и установљена, и свој конкретан израз. Тај конкретан израз нас као једног стада и као народа Божијег представља управо ова Света евхаристија на коју смо се сабрали и на коју се сабирамо, јер сви који смо се данас сабрали овде, сабрали смо се јер смо чули глас Доброга Пастира Који нас је све овде сабрао и позвао нас за једну заједничку трпезу и од те заједничке трпезе са Господом нема веће и узвишеније тајне, ни узвишеније части да Он све нас, без обзира одакле смо, ко смо, шта смо, какви смо, каквим језиком говоримо, сабира за једну трпезу, за један сто и без обзира на све наше врлине и мане, на сву нашу, условно речено, доброту и на све оно што ми чинимо и што смо учинили а што није добро, Он нам све то прашта и позива нас да нас нахрани Својим Телом као истинском храном за живот вечни, која не само да нас одржава у животу него нам отвара очи, ум и срце за будуће и вечне стварности. Када се налазимо код те трпезе Господ нас позива да би се причестили из те једне чаше, да опростимо једни другима и да опростимо, од свега срца, свим људима које срећемо у животу као што Он нама опрашта без обзира на то какви смо и шта смо, јер праштање и љубав јесу једина истинска тајна уздизања човековог достојанства на које нас је Господ призвао. Нека би Господ дао да се и данас, чувши Христов глас, сви саберемо око Њега, једногласно исповедајући веру у Њега али исповедајући и поверење у Њега тиме што ћемо конкретно прићи Његовој трпези и причестити се Његовим пресветим тајнама како би нас Он охрабрио, облагодатио и отворио очи ума нашега да још јасније видимо истине будућег царства Божијег, вечног живота у васкрслом Христу и како би кроз овај живот ходали смелије и храбрије, пратећи Христа Јединог и Истинитог Доброг Пастира, амин.