U Diseldorfu liturgijski je proslavljen praznik Svetoga apostola Luke i Petra Cetinjskog. Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan uz sasluženje bratstva diseldorfskog Sabornog hrama.
Jevanđeosku besedu održao je Vladika Jovan.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Naš Gospod Isus Hristos je, došavši u ovaj svet, sve ljude svih vremena poučavao, sve ljude svih vremena On je isceljivao i isceljuje i otkriva nam jednu novu stvarnost budućeg carstva Božijeg. On nas svojim prisustvom oblagodaćuje i sve ono što je izrekao i što je učinio i što je zapisano u Svetom Jevanđelju ima za nas večnu i oblagodaćujuću vrednost. Gospod poučava svoje učenike u svim Jevanđeljima, između ostalog i tako, što stvarnost budućeg carstva Božijeg i istine koje želi da im dočara i oprisutni, objašnjava kroz poređenje sa stvarnim životnim situacijama koje su ljudima bile poznate. Veoma često Gospod sebe upoređuje sa pastirom, dobrim pastirom. Kada danas neko kaže pastir ljudi obično pomisle na nekakvu idilu, gde neko na nekom sunčanom proplanku se odmara dok njegovo stado, njegove ovce mirno pasu i tako provodi u miru i blagodati svoje dane. Međutim, život pastira u Hristovo vreme i na onim prostorima gde je Hristos živeo i propovedao bio je daleko od idiličnog, naročito u planinskim krajevima gde su vladali planinski lavovi ili pume, medvedi i svakako vukovi. Pastiri su morali, posebno noću, da bi zaštitili svoja stada da sagrade kameni zid, to nije bio tor kakvi su torovi nama poznati, nego je to bila štala bez krova. Samo na jednom mestu su, tor ili štala, imali jedan otvor kroz koje su ovce mogle da ulaze i da izlaze. Gospod Isus Hristos koristi sliku tora, pastira i stada kako bi opisao, samosvedočeći Svoju ulogu i Svoje mesto u istoriji spasenja sveta i čoveka. Gospod kaže da je On Vrata i da je On Dobri Pastir i da je On taj Kojega ovce poznaju po glasu. Time hoće da kaže da On sa Svojim ovcama i sa Svojim stadom uspostavlja odnos najdublje ljubavi, međusobnog poverenja i neke vrste intimnosti, za razliku od onih koji nisu istinski pastiri i kojima zapravo nije stalo do života stada samoga po sebi, nije im stalo do svakoga člana stada, do svake ovce ponaosob. Oni koji nisu istinski pastiri, oni ne čuju muku, glas i vapaj svakog pojedinog člana stada, nego im je samo važno da mogu iskoristiti stado za svoju sopstvenu korist, da ga eksploatišu, da ovce šišaju i da uzmu od njih vunu pa i da ih zakolju da bi ih pojeli. U svakom slučaju onaj koji nije pastir, kome ovce ne pripadaju a koji bi čuvao vrata od stada, on ne bi mario za ovce ako vidi vuka da ide, ne bi žrtvovao svoj život, svoje zdravlje ili bilo šta svoje da bi zaštitio život ovaca, život stada. Hristos kaže da je bilo mnogo takvih, sa druge strane On kaže da je On Pastir Dobri Koji poznaje ovce i ovce poznaju Njega i one čuju glas Njegov i idu za Njim. U tim torovima koji su postojali, a i danas postoje, nije samo jedan pastir i jedan vlasnik čuvao svoje ovce nego je bilo, unutar iste ograde, više stada koja su pripadala ne samo jednom pastiru. Zato Gospod kaže da ovce kada čuju glas pastira koji je njihov, i jer poznaju svoga pastira one idu za njim i on njih pozna, to su dakle one ovce koje su Hrista prepoznale kao Pastira unutar toga ograđenog prostora koji se može smatrati slikom starozavetnog zakona. Svi oni koji su bili sledbenici Mojsijevog Zakona i koji su Mojsija sledili kao pastira i izbavitelja iz Egipta, koji su sledili reč proroka koji su nagoveštavali Hristov dolazak, ti se dakle nalaze unutar te ograde i sada slede i prepoznaju Hrista kao Jedinog i u potpunosti Istinitog i Životodajućeg Pastira. Gospod kaže da postoje i druge ovce koje nisu u tom toru Staroga zaveta ili starozavetnog Zakona i da Mu valja i te ovce privesti i zaista, draga braćo i sestre, u svim narodima i na svim jezicima se propovedalo i propoveda se Jevanđelje i nema naroda iz koga nema Hristovih sledbenika. Hristos, znajući tu stvarnost i činjenicu, nagoveštava da će On sve narode privesti u taj jedan jedinstveni tor, Božiju Crkvu i ne samo da će kao Pastir poznati svoje ovce i On će prepoznati, nego će ih kroz taj Tor, koji je On sam, ispuštati napolje da nađu najbolju moguću pašu za sebe i najbolju hranu za sebe. Najbolja hrana i najbolja ispaša za sve nas koji smo u Hristovom toru i u Hristovom stadu jesu svi blagodatni darovi koje nam Gospod daje. Među tim blagodatnim darovima i Svetim tajnama koje iskustvujemo na najrazličitije načine u životu, tajna koja prožima sve te tajne jeste tajna Božanske ljubavi, jer samo onaj koji ima neposredan odnos ljubavi sa nekim drugim može da prepozna njegov glas i Gospod kaže da ćemo mi Njega prepoznati zato što je On prvi prepoznao i zavoleo nas i da će naš odnos prema Njemu biti kao što je Njegov odnos sa Njegovim Ocem Nebeskim i na taj način kroz Gospoda Isusa Hrista Duhom Svetim i mi imamo odnos spoznanja sa Bogom Ocem. Velika Božanstvena ljubav koja se na nas izlila i koja se izliva ima u našoj Crkvi, koja nam je Bogom otkrivena i ustanovljena, i svoj konkretan izraz. Taj konkretan izraz nas kao jednog stada i kao naroda Božijeg predstavlja upravo ova Sveta evharistija na koju smo se sabrali i na koju se sabiramo, jer svi koji smo se danas sabrali ovde, sabrali smo se jer smo čuli glas Dobroga Pastira Koji nas je sve ovde sabrao i pozvao nas za jednu zajedničku trpezu i od te zajedničke trpeze sa Gospodom nema veće i uzvišenije tajne, ni uzvišenije časti da On sve nas, bez obzira odakle smo, ko smo, šta smo, kakvi smo, kakvim jezikom govorimo, sabira za jednu trpezu, za jedan sto i bez obzira na sve naše vrline i mane, na svu našu, uslovno rečeno, dobrotu i na sve ono što mi činimo i što smo učinili a što nije dobro, On nam sve to prašta i poziva nas da nas nahrani Svojim Telom kao istinskom hranom za život večni, koja ne samo da nas održava u životu nego nam otvara oči, um i srce za buduće i večne stvarnosti. Kada se nalazimo kod te trpeze Gospod nas poziva da bi se pričestili iz te jedne čaše, da oprostimo jedni drugima i da oprostimo, od svega srca, svim ljudima koje srećemo u životu kao što On nama oprašta bez obzira na to kakvi smo i šta smo, jer praštanje i ljubav jesu jedina istinska tajna uzdizanja čovekovog dostojanstva na koje nas je Gospod prizvao. Neka bi Gospod dao da se i danas, čuvši Hristov glas, svi saberemo oko Njega, jednoglasno ispovedajući veru u Njega ali ispovedajući i poverenje u Njega time što ćemo konkretno prići Njegovoj trpezi i pričestiti se Njegovim presvetim tajnama kako bi nas On ohrabrio, oblagodatio i otvorio oči uma našega da još jasnije vidimo istine budućeg carstva Božijeg, večnog života u vaskrslom Hristu i kako bi kroz ovaj život hodali smelije i hrabrije, prateći Hrista Jedinog i Istinitog Dobrog Pastira, amin.