У недељу 19. по Духовима Владика Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве у Диселдорфу.
Јеванђеоска беседа Владикe Јована у прилогу вести:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, Свето Јеванђеље је реч Господња а реч Господња је изречена људским језиком али она, по својој суштини и својој садржини, на сваки начин превазилази људски језик. То је реч која је приближена људима да је разумеју али која говори из вечности о вечним вредностима и вечним истинама. Сваки пут када је изнова чујемо она дубоко потреса и треба да потресе наше биће. Она треба да прође кроз наш ум и наше срце, кроз нашу душу и да постане мерило нашег схватања, нашег веровања и нашег односа према Богу, свету и другим људима. Када год нам се Господ обраћа, он нам се обраћа да бисмо постигли савршенство љубави, јер од савршенства љубави, љубави према Богу, односно према ближњима и према свету у коме живимо, нема ничег већег и важнијег, нити постоји ишта чиме би човек могао да достигне веће достојанство. За Бога се каже да је Љубав. Апостол Павле у Химни љубави у Посланици Коринћанима каже да ће све проћи, да ће наде бити испуњене и да ће све врлине бити испуњене након Другог Христовог доласка и једино што ће остати у вечности биће љубав. Данашње Свето Јеванђеље по Луки говори о томе да ми као хришћани треба да следујемо Њега у љубави и да се одричемо љубави коју бисмо могли сматрати природном и уобичајеном и да све више тежимо оној љубави за чије ослобођење и за чију могућност је Он сам страдао. Драга браћо и сестре, Господ Исус Христос је страдао и васкрсао из мртвих да би нас ослободио од стега и окова смрти. Стеге и окови смрти су они окови и она мука који нас онемогућују да волимо искрено и несебично. Господ каже како хоћете да људи чине вама тако чините и ви њима. Ово је наизглед једноставна Господња заповест али у нашем свакодневном животу ми је најчешће заборавимо. Оптерећени страхом од смрти и жељом да сачувамо свој живот и да обезбедимо своју егзистенцију на различите начине, ми најчешће не чинимо људима онако како други људи нама чине. Господ каже и ако волите оне који вас воле каква вам је хвала, јер и грешници воле оне који њих воле и ако чините добро онима који вама чине добро каква вам је хвала, јер и грешници чине тако и ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети каква вам је хвала, јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико. Даље Господ каже љубите непријатеље своје и чините добро и дајте у зајам не надајући се ничему и биће вам велика награда и бићете синови Свевишњега. Ако другим људима дајемо само онда када се надамо да ћемо добити нешто заузврат од њих о чему год да се ради, то заправо није љубав него је егоизам, то је ,,љубав” која је срачуната и која није истинска и није аутентична и не само да ми не чинећи истинску љубав не испуњавамо Господњу заповест него сами себе и своје људско достојанство унижавамо, јер Господ нас позива да љубављу према другим људима превазилазимо границе и оквире своје смртности и своје палости и да силом Његовог васкрсења и силом Његове победе над смрћу превазилазимо своја ограничења. Ми потресени овом чињеницом да смо на такву љубав позвани а да нам је изузетно тешко да испуњавамо, не можемо ништа друго а да потресени овим чињеницама дозволимо Господу да уђе у наша срца и да наша срца учини таквима да у њима направимо места за Духа Светога и за само Господње срце и за Његову истину и да и ми почнемо да љубимо како Господ каже и своје непријатеље и оне који нам чине зло и да будемо несебични према свим људима без обзира да ли ће нам се то ,,исплатити” или неће. Треба да будемо свесни да они који су зли према нама и према другим људима, да они који су грамзиви да они који варају, да они који краду, да они који не могу да се уздрже у свом животу од било какве врсте похлепе или имају било какву другу слабост, да су они заправо изузетно дубоко несрећни и хендикепирани људи којима би, надамо се, сила Господње љубави могла у неком тренутку да омекша срце и да им омогући да виде истину онаквом каква она јесте, истину какву нам сам Господ Собом и Својим присуством међу нама предаје. Ако будемо успели да посведочимо Господњу истину и Његову љубав на аутентичан и несебичан начин каже Господ да ће нам тада награда бити велика, односно награда ће нам бити вечна и тада ћемо бити синови Свевишења, јер је он благ и према неблагодарнима и према злима. Господ на крају закључује речима будите дакле милосрдни као што је и Отац ваш милосрдан.
Нека би Господ, драга браћо и сестре, дао свима нама милосрђе у срца, свима нама да, приступајући Светој евхаристији, имамо покајање у нашим срцима да од срца опростимо једни другима и да се, из дубине срца, помолимо Господу да опрости и нама и другим људима како бисмо се причестили пресветим Господњим тајнама и спознали истину Христовог васкрсења која ће нас даље ослободити и омогућити да узрастао у истини Светога Јеванђеља све док Господ поново не дође а ако Бог да и онда када дође да у Његовој истини и љубави узрастамо у векове векова амин.