У недељу пред празник Богојављења, 15. јануара 2023. године верници Црквене општине Есен прославили су своју храмовну славе Светога првомученика и архиђакона Стефана. Литургијско сабрање предводио је викарни Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештенства Епархије. Беседу на Свето Јеванђеље произнео је Владика Јован. Након богослужења у просторијама црквеног центра у Есену најмлађи чланову КУД-а Есен и дечије секције ,,Позориштанце“ приредили су за све присутне наступ у духу празника.
Беседа Епископа Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Када год се саберемо на Светој Литургији, ми поред празника којег тога дана славимо, увек прослављамо и Христово васкрсење. Данас прослављамо и вашег патрона и заштитника Светога првомученика и архиђакона Стефана, који је један од најранијих хришћанских сведока Христовог васкрсења, положивши свој живот ради исповедања вере у Христа. Као што знате Господ Исус Христос се родио у јеврејском народу, у народу који је пре Христовог оваплоћења имао дугачку традицију односа са Богом и савеза са Богом који је посведочен у старозаветним списима и којег Јевреји и дан данас чувају као предање својих отаца. Господ Исус Христос је дошао, како Он каже на једном месту, не да укине закон и пророке него да их испуни. Његово испуњавање закона и пророка представља нову, другачију и необичну димензију за све људе. Нарочито је то било нешто ново за ондашње Јевреје. Како то да Бог Који је говорио Духом Светим кроз пророке, Онај Који је водио јеврејски народ кроз историју, извео их из Египта, склопио савез са праоцем Авраамом и са другим оцима и тако постао Бог Авраама, Исака и Јакова, Бог Давида и Соломона, како то да Онај Који не живи у рукотвореним храмовима, да се појави међу Јеврејима и уопште у целом свету као човек, као један од нас? Како то да се Он роди као Новорођенче и да Себе, иако је Вечни Бог, подвргне свему ономе што је карактеристично за људску природу, осим онога што је карактеристично за палу људску природу а то је грех. Господ се подвргава свему ономе што је за нас спасоносно и што је неопходно како би нама људима обезбедио да дођемо до достојанства и славе Божанства. Та несхватљивост, та непојмљивост, то величанство Његовог силаска међу нас, Његовог оваплоћења као човека, јер нешто што је људском уму непојмљиво и несхватљиво можемо пре да прихватимо вером, која нам је од Бога откривена, и нашим срцима него што можемо то рационално да разумемо. Свети Стефан првомученик и архиђакон је на основу свога искуства и црквеног искуства и на основу просветљења свога ума Духом Светим, покушао својим сународницима, али и свима нама до дана данашњег, укратко да саопшти истину Христа и Његовог откривења. Како је Господ Исус Христос Тај о Коме су говорили сви старозаветни пророци, да је Он обећани Месија, да је Он потомак Давида, да је Он Прави, Једини и Истински Представник истинске вере коју нам је праотац Авраам оставио у наслеђе. Јевреји онога времена су сматрали да објава Христа и Христовог Јеванђеља представља опасност за њихову веру, веру њихових отаца, за њихов идентитет и оптужили су Стефана како је он тврдио како ће Господ Исус Христос разорити јеврејско предање, јеврејске обичаје и све оно што је постојало вековима и јеврејском народу. Жаргонски речено они су Христа оптужили за новотарство. Стефан је своју веру у Господа Исуса Христа исповедао до смрти и то је његове сународнике разјарило тако да су га они каменовали. Љубав коју нам Господ дарује, љубав која је аутентична, љубав која не представља само неку врсту сентименталног осећаја и односа према другим људима је била та која је постала сама суштина и подлога Стефановог бића, и његово постојање и његово биће и његова вера постали су неодвојиви од живота Васкрслог Господа Исуса Христа. Зато се Стефан, док га његови непријатељи каменију пуни мржње и без могућности да било шта чују или рационално сагледају, у стању острашћености масе, моли Богу и моли Га да им ово не узме за грех, јер они не знају шта чине. Ове речи нас подсећају на Христове речи са крста, када се Христос моли Богу Оцу да не узме са грех онима који су Га распели, јер они заправо не знају шта раде. Те речи треба да буду свима нама у животу смерница да са љубављу односимо према свим људима које нам Господ стави на пут и према онима за које нам се чини да су наши непријатељи и када људи за нас говоре зло и када нас оговарају и када чине свакојаке ружне и рђаве ствари против нас, требало би да се помолимо Богу да нам Господ да снаге да се за те људе искрено помолимо и да им из срца опростимо, јер они када то раде не знају шта чине и не знају шта раде. Људи када чине зло су далеко одмакнути од оног добробића за које нас је Бог створио и сами умањују своје достојанство и унижавају сами себе без могућности увида да стање у коме се налазе није стање достојно човека. Нека би нам Господ дао, молитвама Светога првомученика и архиђакона Стефана, патрона ове парохије и ове свете заједнице да имамо истинску и непатворену љубав према свима, да никада не заборавимо да је изузетно важно да се сабирамо на Свету евхаристију, да се причешћујемо пресветим и животворним Тајнама Тела и Крви Христове, јер нам се тада као заједници сабраној око Христа јавља и открива Васкрсли Христос у међусобној љубави. Све док не постоји у једној заједници међусобна љубав и једнодушност међу свим њеним члановима, не можемо да искуствујемо љубав која нам се Богом открива и која нас обасјава Христовим васкрсењем. Нека би нам Господ дао снагу, чистоту и искреност вере и љубави да бисмо спознали Христово васкрсење и да бисмо у сваком од браће и сестара које срећемо спознали Васкрслог Христа, што је предуслов и залог за вечни и блажени живот међу свима Светима, амин.
