Beseda Njegovog Preosveštenstva Episkopa humskog g. Jovana održana je u nedelju, 15. oktobra 2023. godine na Svetoj Liturgiji u Diseldorfu.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, čini nam da se celi naš život odvija u okvirima prijateljstva i neprijateljstva, pri tome nam se čini da često kao da znamo ko su naši neprijatelji i ko su naši prijatelji, čini nam se da znamo ko zaslužuje mržnju a ko zaslužuju ljubav i kada tako razmišljamo, mi razmišljamo po merilima i pravilima ovoga sveta. Znamo iz biblijske istorije i povesti da je prvo ubistvo bilo ubistvo Aveljevo, koga je ubio rođeni brat. Od toga ubistva do danas, sva ubistva su zapravo bratoubistva, jer smo svi stvoreni po liku i podobiju Božijem, svi smo stvoreni da budemo jedno i da živimo kao jedno i da postojimo kao jedno. Ta istina našeg postojanja u jedinstvu otkrivena je Gospodom Isusom Hristom, i zato kada god nažao učinimo nekom drugom bilo šta, mi to činimo, sa jedne strane, Hristu Svečoveku, Koji Sobom sve stvorene obuhvata a sa druge strane, nažao činimo i samima sebi, iako toga često nismo svesni. Ne možemo biti jedno sa Hristom ako nemamo Njegovu ljubav, i ne možemo biti jedno u Hristu a činiti bilo kakvo zlo ili bilo kakvu mržnju prema bilo kome čoveku. Današnje Jevanđelje nam govori o tome da treba da imamo ljubavi prema svojim neprijateljima. Naročito se ljubav prema neprijateljima kao zapovest tiče nas hrišćana, jer kada bi svi hrišćani na ovome svetu imali ljubavi prema svojim neprijateljima ovaj svet bi u pogledu ratova, muka, nedaća, socijalne nepravde, bilo kakve vrste nasilja, izgledao potpuno drugačije. Iako nam se čini da mržnja nalazi svoj izraz tek onda kada počinju na desetine, na stotine, na hiljade, pa i na stotine hiljada, ne daj Bože, i kao što se dešava, milione ljudi koji stradaju i ginu u bezumnim sukobima i ratovima. Ti ratovi, draga braćo i sestre, imaju svoju istoriju i počinju mnogo pre tih strašnih otvorenih ratova, počinju u našim srcima. Iako danas postoji svest o individualnoj odgovornosti, odnosno o tome da se sve što je loše učinjeno može pripisati jednoj ili grupi odgovornih ličnosti, mi kao hrišćani znamo da svaki pokret našeg srca, svaki pokret naše duše i svaka naša misao ne utiče samo na naše duhovno i duševno stanje, nego utiče takođe i na stanje celog sveta. Zato smo pozvani da se za neprijatelje molimo i da ih volimo i pozvani smo da u ovom svetu, između ostalog, i kroz ljubav prema neprijateljima svedočimo Hristovo vaskrsenje. U situaciji u kojoj u svetu plamte mnogi ratovi od kojih su, zbog medija i medijske fokusiranosti, nama najpoznatiji i najstrašniji onaj u Ukrajini i onaj koji je neki dan otpočeo u Izraelu, iako se vodi mnoštvo ratova na sve strane mi smo dužni, draga braćo i sestre, da u tim i takvim strahotama i situacijama ne zauzimamo stranu, da se ne trudimo da mi prosudimo ko je u pravu a ko nije iz jednog prostog razloga, ne može biti u pravu niko ko iz bilo koga razloga bilo koga ubija. Čak i onda kada se u srcima ljudi čini da imaju prava na tako nešto, to znači da su se sticajem okolnosti našli u jednoj takvoj situaciji koja je u potpunosti zarobljena u sferu zla bez mogućnosti da se od jedne takve situacije napravi otklon, i da se ljudi od zla koje se rasplamsava distanciraju. Zato smo mi kao hrišćani dužni da se trudimo da delujemo preventivno u ovome svetu kada su u pitanju ratovi protiv nas samih kao ličnosti, da ne vodimo ratove protiv samih sebe a te i takve ratove vodimo svaki put kada povedemo rat u mislima, osećanjima i svojim srcima protiv bilo koga čoveka na ovome svetu i protiv bilo čega što je Bog stvorio. Neka bi Gospod podario u naša srca u ovim najtežim treucima mir, Koji On uvek daj i zbog kojega je došao i radi kojega je stradao na krstu. Neka Gospod da mir nama i svetu u kome živimo na taj način što će nam on svojom ljubavlju i duhovnim blagoslovom i blagodaću prosvetiti umove i srca tako da imamo Njegovo srce i Njegov um i da ne mislimo u okvirima ovozemaljskih vrednosti i pravila nego u okvirima onoga što je duhovno, nebesko i večno. Amin.
