У 18. недељу по Духовима у диселдорфском Саборном храму Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештеникâ Небојше Ракића и Павела Белија, свештенослужитеља Украјинске православне цркве (Митрополит Онуфрије, Московска Патријаршија) и ђакона Александра Дебељака.
Владика Јован обратио се сабраним верницима беседом на недељно Јеванђеље по Луки:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, Бог је створио најпре свет а онда и човека и благословио их Својом неизмерном љубављу. Његова љубав и Његова Свемогућност се огледају у креативностима којима Господ ствара и одржава свет у постојању. Та међусобна веза између света и начина на који свет постоји и Божанске љубави је фасцинантна и она нам помаже да у свему што је Господ створио са љубављу видимо одређене истине о Њему. Нарочито нам откривење кроз Његовог Јединородног Сина и кроз све оно што је Он учинио и чини за нас а што је остало забележено у Светим Јеванђељима, нарочито дакле кроз та сведочанства Господ нам открива тајну будућег века, тајну о вечној и непролазној истини због које смо створени и на коју смо позвани. Данашње Свето Јеванђеље сведочи о томе како је Господ, пролазећи поред Генисаретског језера, видео две лађе како стоје украј језера. Он је поред језера пролазио током дана и Он је ушао у једну од две лађе која је била Симона Петра, и замолио га да отплови мало даље од обале. Затим је Господ поучавао народ из лађе. У Јеванђељу се не каже чему их је поучавао. Када је престао да говори Он је рекао Симону да оде још даље од обале, да оде на дубину и да тамо баце мреже. Симон Петар, имајући искуство лова целе ноћи, каже Господу да су они већ целу ноћ ловили и да нису ништа уловили. Да ствар буде још интересантнија, Господ им каже да исплове и баце мреже усред дана, а познато је да на многим местима па тако и на Генисаретском језеру нико не може ишта да улови током дана него се риба лови искључиво ноћу. Петар одговара Господу како су целу ноћ ловили и ништа нису уловили и на тај начин хоће да му каже да ако су целе ноћи, када се лови, ловили па нису ништа уловили каквог онда има смисла да сада, сред дана, када нико не може рибу да улови исплови на дубину и лови. Али, без обзира на то што је то за Петра парадоксално и што он зна да по логици ствари и људском искуству, то нема никаквог смисла, он каже Господу али на Твоју реч бацићу мреже. То је тај тренутак када Петар одступа од своје воље, од људске логике и људских уверења и потчињава своју вољу вољи Господњој и баца мреже. Онда се догађа чудо, а то је да су ухватили мноштво риба, толико да они сами нису могли да извуку ту рибу у један чамац, него су махнули пријатељима из другог чамца да дођу да им помогну и ови су им помогли и каже се да су напунили обе лађе тако да су готово потонуле. Овај догађај је изазвао ког Петра и код осталих апостола ужасна запрепаштења. Ако је Петар поклонио своје поверење Господу, поклонио му своје поштовање и своју љубав и у дубини срца осећао да можда нешто, благословом Господњим, и улове сигурно није очекивао да ће улов бити толики који превазилази сва могућа очекивања. То је толико потресло Петра да он Господу каже да је грешан човек и да Га моли да оде од њега. То да је Петар грешан човек значило је у то време, између осталог, да није припадао скупини фарисеја који су стриктно одржавали закон, који су се стриктно држали свих правила и који су на тај начин били једна издвојена заједница и елита Јеврејског народа. Он, дакле, није припадао тим људима, био је рибар, могло би се рећи обичан човек али његово срце је било необично. И толико је његово срце било дирнуто Господњом љубављу и овим чудом које Господ чини за њега и за целу будућу Цркву. Он моли Господа да одступи од њега од страха и од ужаса а Господ му каже не бој се, од сада ћеш ловити људе. Он након што су извукли обе лађе на обалу оставља све и одлази за Господом.
Драга браћо и сестре! Ми се данас налазимо на овом светом месту, управо захваљујући тој Божијој благодати и Божијем благослову којег је дао Светом апостолу Петру и осталим ученицима, јер се ми данас налазимо међу онима које су апостола Петра и остали апостоли ухватили у ту мрежу, ухватили у мрежу љубави и Божанске благодати. Ми смо они који смо такође позвани као Свети апостол Петар да сваки дан и изнова на Господњу реч испловимо и да бацимо своје мреже и тамо где знамо да смо се претходну ноћ трудили и нисмо ништа уловили а таквих ситуација је у нашим животима много. Ми се често трудимо око других људи, трудимо се око својих послова, трудимо се око побољшања разних ствари и у томе често не успевамо, и тај неуспех нас често обесхрабрује, нарочито када су упитању међуљудски односи и губимо наду да је било шта могуће. Господ нас позива да Њему поклонимо своје поверење и да са потпуном вером у Њега изнова покушамо да бацимо те мреже које нису наше, да бацимо мреже Божанске љубави и Његове благодати које нам Он свима даје како би се ухваћени у те мреже, сви ми осећали тако да не желимо да се отргнемо Божанској љубави и Божанској благодати, не зато што не можемо да се из тих мрежа истргнемо, него зато што спознавши истину тајне постојања света и човека у Христу и величину Господње љубави, више не желимо да учинимо. Да бисмо тако сведочили у овом свету у коме живимо да је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих и да се ми на свакој Литургији причешћујемо Његовим Телом и Његовом животворном Крвљу, жељно и нестрпљиво ишчекујући Његов Други и славни долазак, када ће цео наш живот постати живот у изобиљу. Наше изобиље никада није у нашим снагама, у снази природе од које живимо и коју нам је Бог дао, нити у било чему другом као извору снаге. Наша снага и извор наше снаге је Господ Исус Христос који је за нас васкрсао из мртвих и који може у најпарадоксалнијим ситуацијама да нам омогући да улов буде изобилан, не захваљујући нама него захваљујући Њему, коме нека је слава у векове векова амин.