U 18. nedelju po Duhovima u diseldorfskom Sabornom hramu Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan uz sasluženje sveštenikâ Nebojše Rakića i Pavela Belija, sveštenoslužitelja Ukrajinske pravoslavne crkve (Mitropolit Onufrije, Moskovska Patrijaršija) i đakona Aleksandra Debeljaka.
Vladika Jovan obratio se sabranim vernicima besedom na nedeljno Jevanđelje po Luki:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, Bog je stvorio najpre svet a onda i čoveka i blagoslovio ih Svojom neizmernom ljubavlju. Njegova ljubav i Njegova Svemogućnost se ogledaju u kreativnostima kojima Gospod stvara i održava svet u postojanju. Ta međusobna veza između sveta i načina na koji svet postoji i Božanske ljubavi je fascinantna i ona nam pomaže da u svemu što je Gospod stvorio sa ljubavlju vidimo određene istine o Njemu. Naročito nam otkrivenje kroz Njegovog Jedinorodnog Sina i kroz sve ono što je On učinio i čini za nas a što je ostalo zabeleženo u Svetim Jevanđeljima, naročito dakle kroz ta svedočanstva Gospod nam otkriva tajnu budućeg veka, tajnu o večnoj i neprolaznoj istini zbog koje smo stvoreni i na koju smo pozvani. Današnje Sveto Jevanđelje svedoči o tome kako je Gospod, prolazeći pored Genisaretskog jezera, video dve lađe kako stoje ukraj jezera. On je pored jezera prolazio tokom dana i On je ušao u jednu od dve lađe koja je bila Simona Petra, i zamolio ga da otplovi malo dalje od obale. Zatim je Gospod poučavao narod iz lađe. U Jevanđelju se ne kaže čemu ih je poučavao. Kada je prestao da govori On je rekao Simonu da ode još dalje od obale, da ode na dubinu i da tamo bace mreže. Simon Petar, imajući iskustvo lova cele noći, kaže Gospodu da su oni već celu noć lovili i da nisu ništa ulovili. Da stvar bude još interesantnija, Gospod im kaže da isplove i bace mreže usred dana, a poznato je da na mnogim mestima pa tako i na Genisaretskom jezeru niko ne može išta da ulovi tokom dana nego se riba lovi isključivo noću. Petar odgovara Gospodu kako su celu noć lovili i ništa nisu ulovili i na taj način hoće da mu kaže da ako su cele noći, kada se lovi, lovili pa nisu ništa ulovili kakvog onda ima smisla da sada, sred dana, kada niko ne može ribu da ulovi isplovi na dubinu i lovi. Ali, bez obzira na to što je to za Petra paradoksalno i što on zna da po logici stvari i ljudskom iskustvu, to nema nikakvog smisla, on kaže Gospodu ali na Tvoju reč baciću mreže. To je taj trenutak kada Petar odstupa od svoje volje, od ljudske logike i ljudskih uverenja i potčinjava svoju volju volji Gospodnjoj i baca mreže. Onda se događa čudo, a to je da su uhvatili mnoštvo riba, toliko da oni sami nisu mogli da izvuku tu ribu u jedan čamac, nego su mahnuli prijateljima iz drugog čamca da dođu da im pomognu i ovi su im pomogli i kaže se da su napunili obe lađe tako da su gotovo potonule. Ovaj događaj je izazvao kog Petra i kod ostalih apostola užasna zaprepaštenja. Ako je Petar poklonio svoje poverenje Gospodu, poklonio mu svoje poštovanje i svoju ljubav i u dubini srca osećao da možda nešto, blagoslovom Gospodnjim, i ulove sigurno nije očekivao da će ulov biti toliki koji prevazilazi sva moguća očekivanja. To je toliko potreslo Petra da on Gospodu kaže da je grešan čovek i da Ga moli da ode od njega. To da je Petar grešan čovek značilo je u to vreme, između ostalog, da nije pripadao skupini fariseja koji su striktno održavali zakon, koji su se striktno držali svih pravila i koji su na taj način bili jedna izdvojena zajednica i elita Jevrejskog naroda. On, dakle, nije pripadao tim ljudima, bio je ribar, moglo bi se reći običan čovek ali njegovo srce je bilo neobično. I toliko je njegovo srce bilo dirnuto Gospodnjom ljubavlju i ovim čudom koje Gospod čini za njega i za celu buduću Crkvu. On moli Gospoda da odstupi od njega od straha i od užasa a Gospod mu kaže ne boj se, od sada ćeš loviti ljude. On nakon što su izvukli obe lađe na obalu ostavlja sve i odlazi za Gospodom.
Draga braćo i sestre! Mi se danas nalazimo na ovom svetom mestu, upravo zahvaljujući toj Božijoj blagodati i Božijem blagoslovu kojeg je dao Svetom apostolu Petru i ostalim učenicima, jer se mi danas nalazimo među onima koje su apostola Petra i ostali apostoli uhvatili u tu mrežu, uhvatili u mrežu ljubavi i Božanske blagodati. Mi smo oni koji smo takođe pozvani kao Sveti apostol Petar da svaki dan i iznova na Gospodnju reč isplovimo i da bacimo svoje mreže i tamo gde znamo da smo se prethodnu noć trudili i nismo ništa ulovili a takvih situacija je u našim životima mnogo. Mi se često trudimo oko drugih ljudi, trudimo se oko svojih poslova, trudimo se oko poboljšanja raznih stvari i u tome često ne uspevamo, i taj neuspeh nas često obeshrabruje, naročito kada su upitanju međuljudski odnosi i gubimo nadu da je bilo šta moguće. Gospod nas poziva da Njemu poklonimo svoje poverenje i da sa potpunom verom u Njega iznova pokušamo da bacimo te mreže koje nisu naše, da bacimo mreže Božanske ljubavi i Njegove blagodati koje nam On svima daje kako bi se uhvaćeni u te mreže, svi mi osećali tako da ne želimo da se otrgnemo Božanskoj ljubavi i Božanskoj blagodati, ne zato što ne možemo da se iz tih mreža istrgnemo, nego zato što spoznavši istinu tajne postojanja sveta i čoveka u Hristu i veličinu Gospodnje ljubavi, više ne želimo da učinimo. Da bismo tako svedočili u ovom svetu u kome živimo da je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih i da se mi na svakoj Liturgiji pričešćujemo Njegovim Telom i Njegovom životvornom Krvlju, željno i nestrpljivo iščekujući Njegov Drugi i slavni dolazak, kada će ceo naš život postati život u izobilju. Naše izobilje nikada nije u našim snagama, u snazi prirode od koje živimo i koju nam je Bog dao, niti u bilo čemu drugom kao izvoru snage. Naša snaga i izvor naše snage je Gospod Isus Hristos koji je za nas vaskrsao iz mrtvih i koji može u najparadoksalnijim situacijama da nam omogući da ulov bude izobilan, ne zahvaljujući nama nego zahvaljujući Njemu, kome neka je slava u vekove vekova amin.