У недељу 16. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светога Саве у Берлину.
Беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Ако би нас неко питао зашто смо се данас сабрали на овом светом месту, могли бисмо да одговоримо речима Симбола вере зато што чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века. У истом Символу вере, којег читамо на Светој Литургији, каже се између осталог, када је реч о нашој вери у Господа Исуса Христа, да верујемо да ће Он поново доћи са славом да суди живима и мртвима и Његовом царству неће бити краја. Та вера у Христов поновни долазак и у васкрсење свих из мртвих јесте, заправо она иста вера, вера светих апостола и најранијих хришћана који су као сведоци Христовог васкрсења били на окупу и на тај начин они представљају прву и најранију Цркву, односно Божију Цркву у којој се ми данас сабирамо, која ће постојати у векове векова и која је утемељена од стране Бога зато да би сви ми људи и целокупна творевина били уведени у вечни и блажени живот. Господ Исус Христос у Светом Јеванђељу, кроз више прича, говори о томе како неко треба да живи да би задобио будуће царство Божије, односно како треба да се односимо према самима себи, према другим људима у свету и према Богу, на онај начин који је од Бога благословен. Чули смо данас причу о талантима. Таланат је, у оно време, био мера за новац и то велика. Тешко би било прерачунати вредност једног таланта у вредност данашње валуте из више разлога. Један таланат је вредео шест хиљада динара а један динар је био плата за дневни рад. Дакле, један таланат је вредео шест хиљада радних дана. То је велика сума новца. Господ Исус Христос користи примере из свакодневног живота, како би нама, на сликовит и близак начин, представио истине будућег царства Божијег. У данашњој причи Он говори о примеру из банкарстава, који је људима оног времена, па и данас, био познат. У оно време само је држава могла непосредно да се бави банкарством, то је био државни посао и камате су изузетно биле високе. Дакле, неко је могао да дâ банкарима свој новац, да инвестира и да се банка побрине да се тај новац инвестира даље, да би и банка и онај који је уложио новце били на добитку. Ми знамо, драга браћо и сестре, да се код нас користи израз како је неко за нешто талентован. Тај израз долази управо из ове јеванђеоске приче. Господ Исус Христос у овој причи казује како Он свакоме даје одређене дарове или одређене таленте и да очекује од нас да са тим даровима радимо, да оно за шта смо талентовани, љубављу, вером у Бога и уз Његову помоћ, умножавамо. Ти таленти који су нам дати могу бити најразличитије природе као што нам је свима познато, да смо сви ми на различите начине, за различите службе у Цркви и у свету талентовани. Своје дарове треба да делимо са другим људима служећи другим људима и то је смисао тих таланата или талената, како бисмо на тај начин успостављали односе љубави, јер је љубав једина она која ће преживети и издржати сва искушења и љубав је једино оно што ће остати и опстати и после наше смрти и што ће представљати садржај нашег живота када Господ Исус Христос поново дође и васкрсне нас из мртвих. Тада ће љубав засијати и пројавити се као једина истина. Видимо из приче којом нас Господ поучава да није свако од нас добио једнак број таланата, тако да Господ од нас не очекује да умножимо таланте до једнаког броја и само је Богу познато ко од нас има какве таланте и само Он зна колико треба од нас да очекује. Зато није наше, драга браћо и сестре, да судимо другим људима око себе и да ми будемо ти који одређују ко и колико је требало од својих дарова да умножи и њима да послужи својим ближњима и свету и Богу. Важно је, да таланте умножавамо са љубављу и да не сакривамо, не закопавамо ниједан од њих, изговарајући се да је Господар који нам је дао те таланте превише строг, да је Он тај који од нас очекује толико много да не вреди покушати да било шта учинимо, јер то није истина. Господ од нас очекује најмањи покрет љубави и онда нас Својом благодаћу и милошћу помаже, да на нашу корист да Његову радост своје таланте умножимо. Нека би Господ дао да Га ишчекујемо као верне слуге које су свој таланте правилно и добро користили у своме животу и да са вером и стрепњом, сваког тренутка нашег живота, ишчекујемо, јер са једне стране, не знамо у који ће час Господ доћи, док са друге стране, не знамо у ком ћемо тренутку ми са овога света отићи. Оно у шта треба да будемо уверени јесте да ћемо у последњи дан, када Господ поново дође, сви васкрснути из мртвих и да ће почети један нови и блажени живот. Нека би Господ дао да се Његовом милошћу и љубављу сви данас причестимо уз исте чаше Његовог Тела и Његове Крви како би нас Он оснажио и у нама изнова пробудио дарове који су нам дати и на рођењу и на крштењу, како бисмо их употребили на Његову славу и на нашу корист амин.
