U nedelju 16. po Duhovima, Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetoga Save u Berlinu.
Beseda Vladike Jovana:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Ako bi nas neko pitao zašto smo se danas sabrali na ovom svetom mestu, mogli bismo da odgovorimo rečima Simbola vere zato što čekamo vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka. U istom Simvolu vere, kojeg čitamo na Svetoj Liturgiji, kaže se između ostalog, kada je reč o našoj veri u Gospoda Isusa Hrista, da verujemo da će On ponovo doći sa slavom da sudi živima i mrtvima i Njegovom carstvu neće biti kraja. Ta vera u Hristov ponovni dolazak i u vaskrsenje svih iz mrtvih jeste, zapravo ona ista vera, vera svetih apostola i najranijih hrišćana koji su kao svedoci Hristovog vaskrsenja bili na okupu i na taj način oni predstavljaju prvu i najraniju Crkvu, odnosno Božiju Crkvu u kojoj se mi danas sabiramo, koja će postojati u vekove vekova i koja je utemeljena od strane Boga zato da bi svi mi ljudi i celokupna tvorevina bili uvedeni u večni i blaženi život. Gospod Isus Hristos u Svetom Jevanđelju, kroz više priča, govori o tome kako neko treba da živi da bi zadobio buduće carstvo Božije, odnosno kako treba da se odnosimo prema samima sebi, prema drugim ljudima u svetu i prema Bogu, na onaj način koji je od Boga blagosloven. Čuli smo danas priču o talantima. Talanat je, u ono vreme, bio mera za novac i to velika. Teško bi bilo preračunati vrednost jednog talanta u vrednost današnje valute iz više razloga. Jedan talanat je vredeo šest hiljada dinara a jedan dinar je bio plata za dnevni rad. Dakle, jedan talanat je vredeo šest hiljada radnih dana. To je velika suma novca. Gospod Isus Hristos koristi primere iz svakodnevnog života, kako bi nama, na slikovit i blizak način, predstavio istine budućeg carstva Božijeg. U današnjoj priči On govori o primeru iz bankarstava, koji je ljudima onog vremena, pa i danas, bio poznat. U ono vreme samo je država mogla neposredno da se bavi bankarstvom, to je bio državni posao i kamate su izuzetno bile visoke. Dakle, neko je mogao da dâ bankarima svoj novac, da investira i da se banka pobrine da se taj novac investira dalje, da bi i banka i onaj koji je uložio novce bili na dobitku. Mi znamo, draga braćo i sestre, da se kod nas koristi izraz kako je neko za nešto talentovan. Taj izraz dolazi upravo iz ove jevanđeoske priče. Gospod Isus Hristos u ovoj priči kazuje kako On svakome daje određene darove ili određene talente i da očekuje od nas da sa tim darovima radimo, da ono za šta smo talentovani, ljubavlju, verom u Boga i uz Njegovu pomoć, umnožavamo. Ti talenti koji su nam dati mogu biti najrazličitije prirode kao što nam je svima poznato, da smo svi mi na različite načine, za različite službe u Crkvi i u svetu talentovani. Svoje darove treba da delimo sa drugim ljudima služeći drugim ljudima i to je smisao tih talanata ili talenata, kako bismo na taj način uspostavljali odnose ljubavi, jer je ljubav jedina ona koja će preživeti i izdržati sva iskušenja i ljubav je jedino ono što će ostati i opstati i posle naše smrti i što će predstavljati sadržaj našeg života kada Gospod Isus Hristos ponovo dođe i vaskrsne nas iz mrtvih. Tada će ljubav zasijati i projaviti se kao jedina istina. Vidimo iz priče kojom nas Gospod poučava da nije svako od nas dobio jednak broj talanata, tako da Gospod od nas ne očekuje da umnožimo talante do jednakog broja i samo je Bogu poznato ko od nas ima kakve talante i samo On zna koliko treba od nas da očekuje. Zato nije naše, draga braćo i sestre, da sudimo drugim ljudima oko sebe i da mi budemo ti koji određuju ko i koliko je trebalo od svojih darova da umnoži i njima da posluži svojim bližnjima i svetu i Bogu. Važno je, da talante umnožavamo sa ljubavlju i da ne sakrivamo, ne zakopavamo nijedan od njih, izgovarajući se da je Gospodar koji nam je dao te talante previše strog, da je On taj koji od nas očekuje toliko mnogo da ne vredi pokušati da bilo šta učinimo, jer to nije istina. Gospod od nas očekuje najmanji pokret ljubavi i onda nas Svojom blagodaću i milošću pomaže, da na našu korist da Njegovu radost svoje talante umnožimo. Neka bi Gospod dao da Ga iščekujemo kao verne sluge koje su svoj talante pravilno i dobro koristili u svome životu i da sa verom i strepnjom, svakog trenutka našeg života, iščekujemo, jer sa jedne strane, ne znamo u koji će čas Gospod doći, dok sa druge strane, ne znamo u kom ćemo trenutku mi sa ovoga sveta otići. Ono u šta treba da budemo uvereni jeste da ćemo u poslednji dan, kada Gospod ponovo dođe, svi vaskrsnuti iz mrtvih i da će početi jedan novi i blaženi život. Neka bi Gospod dao da se Njegovom milošću i ljubavlju svi danas pričestimo uz iste čaše Njegovog Tela i Njegove Krvi kako bi nas On osnažio i u nama iznova probudio darove koji su nam dati i na rođenju i na krštenju, kako bismo ih upotrebili na Njegovu slavu i na našu korist amin.
