U subotu, 25. juna 2022. Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetoga velikomučenika Georgija u Osnabriku uz sasluženje sveštenstva Eparhije diseldorfske i nemačke. Nakon bogosluženja svi prisutni su se uputili na obližnje osnabričko groblje da bi održali pomen i odali čast precima osnabričkih Srba, oficirima i vojnicima Kraljevine Jugoslavije, postradalim u zarobljeničkom logoru Oflag (VI/C) Osnabrik 06. decembra 1944.
Jevanđeoska beseda Vladika Jovana u prilogu vesti:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Dragi oci sveštenici saslužitelji, dragi oče đakone, dragi gospodine potpukovniče, draga braćo i sestre, dragi Osnabričani. Drago mi je da smo danas na ovom mestu zajedno, da ponovo proslavimo Vidovdan, koji je za nas Srbe jedan od najznačajnijih dana i praznika. Vidovdan nije samo sećanje na jednu bitku u kojoj su se dve vojske sukobile i u kojoj je ona manja, srpska doživela porez od moćnije turske, nego je Vidovdan i dan i praznik na koji se, kroz tu bitku, nama kao narodu otvaraju oči i nove perspektive. To je događaj u kojem i kroz kojeg blagodat Božija posećuje naš narod ne samo u ono vreme nego i do današnjeg dana i kroz ljubav koju su naši preci i sveti ratnici pokazali, polažući svoje živote za svoje bližnje, dakle, kroz tu ljubav, blagodat Duha Svetoga svim potonjim generacijama, ne samo srpskog naroda nego svim generacijama ljudi dobre volje, daje zalog istine o istinskom ljudskom dostojanstvu a to je dostojanstvo slobode u Vaskrslom Hristu. Takva sloboda pred sobom vidi Vaskrslog Hrista kao jedno i jedino i najveće merilo smisla života i postojanja, ona nije uplašena pred nadmoćnostima i silama ovoga sveta, nego je ohrabrena ljubavlju, istinom, lepotom i pravdom kojom blagodaću Duha Svetoga vidimo ispred sebe, darovanu nam vaskrsenjem Hristovim. Draga braćo i sestre, oni koji su se pre nas upokojili, nisu mrtvi u Hristu Gospodu i mi koji smo danas živi, bićemo ili u Gospodu upokojeni ili preobraženi u novu slavu kada On ponovo dođe, ali u svakom slučaju, svi ćemo, kako čvrsto verujemo, biti vaskrsnuti o danu Njegovog Drugog i slavnog dolaska. U taj dan vaskrsnuće ne samo svi kosovski mučenici i oni koji su stradali i upokojili su posle njih, nego i svi ljudi celog sveta koji su ikada rođeni. Nakon sveopšteg vaskrsenja otpočeće večan i blažen život u koji nas je pozvao Gospod Isus Hristos. Njega nam je otkrio svojim celokupnim domostrojem spasenja od Svoga rođenja do Svoga vaznesenja na nebesa. On nas najneposrednije poziva na svakoj liturgiji na onu istu Svetu trpezu za koju je pozvao svoje učenike i apostole. Poziva nas da dođemo, da smireno i skrušeno sednemo i kada nam On pruži Svoje Telo i Svoju Krv, da u najvećem smirenju, sa strahopoštovanjem i pobožnošću primimo i da ih se nikada ne lišavamo jer su oni zalog večnog života i našeg vaskrsenja. Po predanju, Sveti knez Lazar je svoju vojsku, uoči boja na Kosovu, poveo na Svetu Liturgiju i na Sveto pričešće. Iz toga vidimo koliko je Sveto pričešće i tada bilo važno za svest našeg naroda. Neka bi Gospod dao da današnji praznik proslavimo u ljubavi i na duhovnu korist svih nas, sećajući se, naročito danas, kosovskih i svih ostalih mučenika. Hvala vam, draga braćo i sestre, što ste došli u ovako velikom broju da proslavimo ovaj veliki i značajan praznik. Od srca čestitam ocu Marinku, predsedniku Novici i svima vama iz Osnabrika. Neka vas Bog blagoslovi i sačuva svagda sada i u vekove vekova.
