У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, увек је добро да се изнова подсетимо зашто смо се сабрали данас на овом, не само светом, него за нас хришћане најсветијем месту. Зато што на овом месту идемо у сусрет Самом Господу Исус Христу који Се ради нас људи оваплотио, који је дошао нама у сусрет, који је, нама у сусрет идући, исцељивао болесне, подизао умрле и ,као што смо чули из данашњег Јеванђеља, изгонио демоне из оних који су били демонима поседнути. Он је све то чинио отпочињући једну нову еру у историји човечанства, један нови почетак будућег царства Божијег, које се још није у потпуности остварило, и није овде међу нама али долази Христовим присуством а у потпуности ће бити испуњено у Његовом Другом и славном доласку, када ће сви васкрснути из мртвих и када ће свака болест и свака немоћ бити одагнани од људи, када ће свака мука бити отерана и сваки неспоразум и одсуство љубави исцељени, код свих оних који желе да се њихове муке, какве год оне биле, превазиђу и исцеле. У данашњем Јеванђељу Господ пролази кроз крајеве где су живели многобошци, јер Јевреји нису гајили свиње, и као што знате до данас свиње спадају у нечисте животиње и нечисту храну за Јевреје, као и за Муслимане који су то из те старозаветне традиције и наследили. Господу је у сусрет наишао човек који је био поседнут демонима и који није могао ни на који начин да влада собом, него су демони владали њим. Он се дуго времена није облачио и није могао да живи у кући као остали људи, него је спавао и живео у удубљењима, малим пећинама које су коришћене за гробна места. Он као и други људи који су били мучени на сличан начни су се скривали на таквим местима. Покушавали су да га свежу ланцима али би он те ланце покидао када би га демони мучили и гонили. Господ, имајући љубави према том човеку и желећи да га ослободи од ове поседнутости демонима а знајући у каквој се ситуацији налази, пита га како му је име, да би га поново призвао у биће и да би га одвојио од тих демонских сила које владају њиме, али је он толико био поседнут и обузет да није могао да се избори и искаже свој идентитет него демони, који имају надмоћ и превласт над њим, се јављају и кажу да му је име легион, Легион је реч из римске војне терминологије и означава групу војника од четири до шест хиљада, што значи да је у човеку био велики број демона а не само један демон. И они моле Христа када их је истерао да их не истера у провалију него да им дозволи да оду у крдо свиња, јер је њима било потребно да и даље владају над неким или нечим, да и даље могу испољавају то своје зло и ужас које се претходно испољавали над тим јадним и поседнутим човеком. Господ им дозвољава да оду у крдо свиња које се одмах затим утапа у језеро, и на тај начин је Господ показао да они не могу ни свињама да владају и да је Господ тај који је изнад сваке зле и демонске силе и да је Господ тај који својим благословом и љубављу чини крај свакој врсти зла па је учинио крај и злу ових демона који су хтели да кроз свиње и даље делују на том подручју и наносе штету људима, животињама и целокупној богомствореној и благословеној природи. Та се вест проширила по оном крају и људи су се много уплашили и у тој њиховој ситуацији, уместо да прославе Бога, да му се захвале, да се обрадују што је човек који је био у таквој ситуацији коначно спасен, они га моле да оде из њиховог краја и ми се питамо да ли је могуће да су они сматрали да су свиње, којих је по Марковом Јеванђељу било око две хиљаде, биле важније од човека, од ближњег, од онога који страда цео свој живот и то је порука свима нама да се у свакој животној ситуацији запитамо да ли нам је важније било шта друго од живог човека, од ближњег који је поред нас, без обзира на то којој је он нацији, религији, култури, језику или било чему другом припадао. Одговор који нам Господ даје јесте да ништа за нас не треба да буде веће и важније од нашег ближњег, од другог човека за кога је Господ дошао међу нас и ради кога је страдао. И тај човек који је био избављен, моли Господа да остане са њим али Господ му каже да се врати својој кући и да исприча свима каква му је добра Бог учинио. Он је заиста отишао и у целом граду објавио шта му је Исус учинио. И ми, драга браћо и сестре, отварајући своја срца да данас на овом светом месту очекујемо велико чудо, чудо Божије љубави која се на нас излива сваки пут и изнова и излива се тако што ми дођемо из својих кућа, из својих домова, дођемо са својим мукама, са својим недоумицама, са својим патњама, са разним питањима, овде пред Господа и без обзира на то у каквом смо менталном, духовном или било каквом другом стању, Он нас све благо и љубазно пред својим Оцем, призива и доводи за исту трпезу за коју је довео на последњој вечери и своје свете апостоле и ученике. Позива нас на ту вечеру и каже нам да би нам опростио све оно за шта се од срца кајемо и све оно што смо ми у стању другим људима да опростимо а што смо сагрешили то и Господ нама опрашта и призива нас да видимо како је Он Благ и Добар, како је Милостив и призива нас да нас учврсти у истини будућег царства Божијег. Позива и нас као и овог човека кога је ослободио од демонских сила, у Јеванђељу које смо данас читали, да одемо у свет и да објављујемо оно што нам је Исус учинио и чини, и то наше објављивање, некада не мора да буде објављивање речима и некада ту истину коју нам је Исус учинио и чини је довољно да носимо у свом срцу и да на конкретне начине исказујемо љубав према другим људима и да тада у највећој мери сведочимо ту велику љубав коју нам Господ чини и коју нам је чинио, и коју ће нам чинити. Нека би Господ дао, молитвама свих светих, да и ми будемо у стању да спознамо Господњу љубав и милост, да нам љубав према другом човеку буде увек на првом месту и да се и ми удостојимо могућности да чистог срца славимо Господа не само у овом веку него и у векове векова, амин.