U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, uvek je dobro da se iznova podsetimo zašto smo se sabrali danas na ovom, ne samo svetom, nego za nas hrišćane najsvetijem mestu. Zato što na ovom mestu idemo u susret Samom Gospodu Isus Hristu koji Se radi nas ljudi ovaplotio, koji je došao nama u susret, koji je, nama u susret idući, isceljivao bolesne, podizao umrle i ,kao što smo čuli iz današnjeg Jevanđelja, izgonio demone iz onih koji su bili demonima posednuti. On je sve to činio otpočinjući jednu novu eru u istoriji čovečanstva, jedan novi početak budućeg carstva Božijeg, koje se još nije u potpunosti ostvarilo, i nije ovde među nama ali dolazi Hristovim prisustvom a u potpunosti će biti ispunjeno u Njegovom Drugom i slavnom dolasku, kada će svi vaskrsnuti iz mrtvih i kada će svaka bolest i svaka nemoć biti odagnani od ljudi, kada će svaka muka biti oterana i svaki nesporazum i odsustvo ljubavi isceljeni, kod svih onih koji žele da se njihove muke, kakve god one bile, prevaziđu i iscele. U današnjem Jevanđelju Gospod prolazi kroz krajeve gde su živeli mnogobošci, jer Jevreji nisu gajili svinje, i kao što znate do danas svinje spadaju u nečiste životinje i nečistu hranu za Jevreje, kao i za Muslimane koji su to iz te starozavetne tradicije i nasledili. Gospodu je u susret naišao čovek koji je bio posednut demonima i koji nije mogao ni na koji način da vlada sobom, nego su demoni vladali njim. On se dugo vremena nije oblačio i nije mogao da živi u kući kao ostali ljudi, nego je spavao i živeo u udubljenjima, malim pećinama koje su korišćene za grobna mesta. On kao i drugi ljudi koji su bili mučeni na sličan načni su se skrivali na takvim mestima. Pokušavali su da ga svežu lancima ali bi on te lance pokidao kada bi ga demoni mučili i gonili. Gospod, imajući ljubavi prema tom čoveku i želeći da ga oslobodi od ove posednutosti demonima a znajući u kakvoj se situaciji nalazi, pita ga kako mu je ime, da bi ga ponovo prizvao u biće i da bi ga odvojio od tih demonskih sila koje vladaju njime, ali je on toliko bio posednut i obuzet da nije mogao da se izbori i iskaže svoj identitet nego demoni, koji imaju nadmoć i prevlast nad njim, se javljaju i kažu da mu je ime legion, Legion je reč iz rimske vojne terminologije i označava grupu vojnika od četiri do šest hiljada, što znači da je u čoveku bio veliki broj demona a ne samo jedan demon. I oni mole Hrista kada ih je isterao da ih ne istera u provaliju nego da im dozvoli da odu u krdo svinja, jer je njima bilo potrebno da i dalje vladaju nad nekim ili nečim, da i dalje mogu ispoljavaju to svoje zlo i užas koje se prethodno ispoljavali nad tim jadnim i posednutim čovekom. Gospod im dozvoljava da odu u krdo svinja koje se odmah zatim utapa u jezero, i na taj način je Gospod pokazao da oni ne mogu ni svinjama da vladaju i da je Gospod taj koji je iznad svake zle i demonske sile i da je Gospod taj koji svojim blagoslovom i ljubavlju čini kraj svakoj vrsti zla pa je učinio kraj i zlu ovih demona koji su hteli da kroz svinje i dalje deluju na tom području i nanose štetu ljudima, životinjama i celokupnoj bogomstvorenoj i blagoslovenoj prirodi. Ta se vest proširila po onom kraju i ljudi su se mnogo uplašili i u toj njihovoj situaciji, umesto da proslave Boga, da mu se zahvale, da se obraduju što je čovek koji je bio u takvoj situaciji konačno spasen, oni ga mole da ode iz njihovog kraja i mi se pitamo da li je moguće da su oni smatrali da su svinje, kojih je po Markovom Jevanđelju bilo oko dve hiljade, bile važnije od čoveka, od bližnjeg, od onoga koji strada ceo svoj život i to je poruka svima nama da se u svakoj životnoj situaciji zapitamo da li nam je važnije bilo šta drugo od živog čoveka, od bližnjeg koji je pored nas, bez obzira na to kojoj je on naciji, religiji, kulturi, jeziku ili bilo čemu drugom pripadao. Odgovor koji nam Gospod daje jeste da ništa za nas ne treba da bude veće i važnije od našeg bližnjeg, od drugog čoveka za koga je Gospod došao među nas i radi koga je stradao. I taj čovek koji je bio izbavljen, moli Gospoda da ostane sa njim ali Gospod mu kaže da se vrati svojoj kući i da ispriča svima kakva mu je dobra Bog učinio. On je zaista otišao i u celom gradu objavio šta mu je Isus učinio. I mi, draga braćo i sestre, otvarajući svoja srca da danas na ovom svetom mestu očekujemo veliko čudo, čudo Božije ljubavi koja se na nas izliva svaki put i iznova i izliva se tako što mi dođemo iz svojih kuća, iz svojih domova, dođemo sa svojim mukama, sa svojim nedoumicama, sa svojim patnjama, sa raznim pitanjima, ovde pred Gospoda i bez obzira na to u kakvom smo mentalnom, duhovnom ili bilo kakvom drugom stanju, On nas sve blago i ljubazno pred svojim Ocem, priziva i dovodi za istu trpezu za koju je doveo na poslednjoj večeri i svoje svete apostole i učenike. Poziva nas na tu večeru i kaže nam da bi nam oprostio sve ono za šta se od srca kajemo i sve ono što smo mi u stanju drugim ljudima da oprostimo a što smo sagrešili to i Gospod nama oprašta i priziva nas da vidimo kako je On Blag i Dobar, kako je Milostiv i priziva nas da nas učvrsti u istini budućeg carstva Božijeg. Poziva i nas kao i ovog čoveka koga je oslobodio od demonskih sila, u Jevanđelju koje smo danas čitali, da odemo u svet i da objavljujemo ono što nam je Isus učinio i čini, i to naše objavljivanje, nekada ne mora da bude objavljivanje rečima i nekada tu istinu koju nam je Isus učinio i čini je dovoljno da nosimo u svom srcu i da na konkretne načine iskazujemo ljubav prema drugim ljudima i da tada u najvećoj meri svedočimo tu veliku ljubav koju nam Gospod čini i koju nam je činio, i koju će nam činiti. Neka bi Gospod dao, molitvama svih svetih, da i mi budemo u stanju da spoznamo Gospodnju ljubav i milost, da nam ljubav prema drugom čoveku bude uvek na prvom mestu i da se i mi udostojimo mogućnosti da čistog srca slavimo Gospoda ne samo u ovom veku nego i u vekove vekova, amin.