ВИКАРНИ ЕПИСКОП ЈОВАН, ДИСЕЛДОРФ, НОВОСТИ

Беседа Епископа Јована – Ваведење Пресвете Богородице – Диселдорф

У име Оца и Сина и Светога Духа. Библијска историја, тачније историја спасења је историја у којој Бог ствара свет и човека и онда ступа са њима у однос, Бог се открива људима и позива их у заједницу са собом, како би кроз ту заједницу остварили вечни и блажени живот и ту заједницу Господ поново и постепено, после пада прародитеља Адама и Еве у грех, обнавља на различите начине и склапа савезе – завете. Стари савез склапа са израиљским народом. Колико год да се Бог приближавао народу и народ се трудио да буде близак Богу или се од Бога удаљавао, није могло да дође до присног и потпуног сједињења човека и Бога, није могло да дође до сједињења какво је Бог наменио људима, а то је сједињење у Његовом Сину. За тавко јединсто и Оваплоћење Господње било је неопходно да једна од жена, чије ваведење или увођење у свети храм данас славимо, да свој пристанак на Божију објаву и Божански позив а то је Пресвета, Пречиста, Преблагословена, Славна Владичица наша Богородица и увек девојка Марија. Она је та захваљујући којој више нема поделе, као што смо чули у данашњој посланици, на светињу над светињама, у коју могу да улазе само свештеници, и на остале делове храма у којима је народ, јер смо сви ми, драга браћо и сестре, истовремено као удови тела Христовог храмови Божији, и сви смо делови и елементи, цигле или камење од којих је храм Божији саздан. Богородица је прихватила да се у њој оваплоти Господ Исус Христос и она је била та која је у име свих нас потврдно одговорила на Божански позив и омогућила својом добром, благом и светом вољом да Христос постане један од нас. Христос, који је Богочовек, својом добром вољом, искуствује све наше слабости, не зато што је Он био слаб него зато што је одлучио и што је хтео да са нама људима састрадава и да све оно што је наше и људско узме на себе и васкрсењем победи у трећи дан. Присно сједињење Бога и човека у Богородици догодило се једном за свагда и за човечанство и творевину има вечни значај. Свако од нас понаособ дужан је да следујући примеру Пресвете Богородице, увек и изнова у свакој животној ситуацији, на божански позив одговара речима – ево слушкиње Господње, ево слуге Господњег, нека нам буде по речи твојој! Тада долазимо у прилику да се уподобљавамо светој вољи Господњој, светости Богородице и свих светих, да се присаједињујемо Христовом Телу на потпунији и приснији начин који свој врхунац досеже на Светој Литургији у Евхаристији. Овде, као и у свакодневном животу, морамо и треба да се саберемо око исте трпезе у љубави једних према другима. Када приступамо светој трпези треба да опростимо од срца свим људима који су нам нешто нажао учинили и да тако прихватимо божанску заповест и истину да се у историји и вечности може постојати само и онда ако волимо друге људе, и што више волимо друге толико смо више деца Божија и потпуније спознајемо истину будућег царства Божијег. Нека би Господ дао да се и данас причестимо са свима светима из једне чаше у славу Божију а на узрастање свих нас у Телу Христовом у векове векова амин!