U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Biblijska istorija, tačnije istorija spasenja je istorija u kojoj Bog stvara svet i čoveka i onda stupa sa njima u odnos, Bog se otkriva ljudima i poziva ih u zajednicu sa sobom, kako bi kroz tu zajednicu ostvarili večni i blaženi život i tu zajednicu Gospod ponovo i postepeno, posle pada praroditelja Adama i Eve u greh, obnavlja na različite načine i sklapa saveze – zavete. Stari savez sklapa sa izrailjskim narodom. Koliko god da se Bog približavao narodu i narod se trudio da bude blizak Bogu ili se od Boga udaljavao, nije moglo da dođe do prisnog i potpunog sjedinjenja čoveka i Boga, nije moglo da dođe do sjedinjenja kakvo je Bog namenio ljudima, a to je sjedinjenje u Njegovom Sinu. Za tavko jedinsto i Ovaploćenje Gospodnje bilo je neophodno da jedna od žena, čije vavedenje ili uvođenje u sveti hram danas slavimo, da svoj pristanak na Božiju objavu i Božanski poziv a to je Presveta, Prečista, Preblagoslovena, Slavna Vladičica naša Bogorodica i uvek devojka Marija. Ona je ta zahvaljujući kojoj više nema podele, kao što smo čuli u današnjoj poslanici, na svetinju nad svetinjama, u koju mogu da ulaze samo sveštenici, i na ostale delove hrama u kojima je narod, jer smo svi mi, draga braćo i sestre, istovremeno kao udovi tela Hristovog hramovi Božiji, i svi smo delovi i elementi, cigle ili kamenje od kojih je hram Božiji sazdan. Bogorodica je prihvatila da se u njoj ovaploti Gospod Isus Hristos i ona je bila ta koja je u ime svih nas potvrdno odgovorila na Božanski poziv i omogućila svojom dobrom, blagom i svetom voljom da Hristos postane jedan od nas. Hristos, koji je Bogočovek, svojom dobrom voljom, iskustvuje sve naše slabosti, ne zato što je On bio slab nego zato što je odlučio i što je hteo da sa nama ljudima sastradava i da sve ono što je naše i ljudsko uzme na sebe i vaskrsenjem pobedi u treći dan. Prisno sjedinjenje Boga i čoveka u Bogorodici dogodilo se jednom za svagda i za čovečanstvo i tvorevinu ima večni značaj. Svako od nas ponaosob dužan je da sledujući primeru Presvete Bogorodice, uvek i iznova u svakoj životnoj situaciji, na božanski poziv odgovara rečima – evo sluškinje Gospodnje, evo sluge Gospodnjeg, neka nam bude po reči tvojoj! Tada dolazimo u priliku da se upodobljavamo svetoj volji Gospodnjoj, svetosti Bogorodice i svih svetih, da se prisajedinjujemo Hristovom Telu na potpuniji i prisniji način koji svoj vrhunac doseže na Svetoj Liturgiji u Evharistiji. Ovde, kao i u svakodnevnom životu, moramo i treba da se saberemo oko iste trpeze u ljubavi jednih prema drugima. Kada pristupamo svetoj trpezi treba da oprostimo od srca svim ljudima koji su nam nešto nažao učinili i da tako prihvatimo božansku zapovest i istinu da se u istoriji i večnosti može postojati samo i onda ako volimo druge ljude, i što više volimo druge toliko smo više deca Božija i potpunije spoznajemo istinu budućeg carstva Božijeg. Neka bi Gospod dao da se i danas pričestimo sa svima svetima iz jedne čaše u slavu Božiju a na uzrastanje svih nas u Telu Hristovom u vekove vekova amin!
