Данашња друга недеља по Васкрсу је посвећена женама Мироносицама. Ко су те чудесне жене? То су пре свега оне о којима нам говори Св.ап. Марко у данашњем Јеванђељу речима: ,,Пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да помажу Исуса. И врло рано, у први дан недеље, дођоше на гроб око сунчевог рођаја“(Мк.16,1-2). Дивне жене које су пратиле Спаситеља у току Његовог овоземаљског живота. Те неустрашиве сатруднице су победиле страх и читаво време Његовог страдања биле су уз свог Спаситеља. Страху од прогона од стране Јевреја подлегли су и апостоли али оне не. Апостол Петар се одрече Исуса и хвала Богу, он се горко покаја, а оне несаломиво стајаше у исповедању учења Исусовог, предвођене Пресветом Богородицом.
У беседи Св. Владике Николаја на овај празник читамо и ово: ,,Кад Велики Господ наш умре као човек, претоварен гресима људским, ко се побрину о Њему мртвом од оних, о којима се Он брине од вечности? Ко посети Његов гроб? Ко показа љубав према умрлом? ЖЕНЕ. Но, не све и свакојаке жене, него жене Мироносице, чије душе беху миросане бесмртном љубављу Христа Господа. Њихове душе су биле препуне мириса вере и љубави, за то су оне и руке своје напуниле мирисима и пошле на гроб да миомиришу тело Христово“.
Тај догађај је чудесан. Опет, оне показаше да немају страха према сили овоземаљској. Кренуле су на гроб Христов не марећи да ли ће бити прогоњене од стране војника који чуваше исти или од разјарених Јевреја. О какву награду за то примише. Постадоше прве веснице Васкрсења Господњег и ту најрадоснију вест по наредби Ангела јавише апостолима. Какав пример дадоше наше дивне светитељке Мироносице! Пример који се већ преко две хиљаде година шири међу дивним женама које сведоче, вером, надом, љубављу и храброшћу, Христово Васкрсење. Да није било њих многи светитељи не би били слављени као такви. То читамо у житијама светих где се много пута наглашава да су светитељи рођени од мајки које су их задојиле вером хришћанском. Када се сећамо нашег Светога Саве, зар можемо заборавити мајку његову Свету Ану – Анастасију. Морамо да се сетимо и оних наших бака, мајки који у времену бозбожништва и отпадништва храбро сведочише веру православну и чисто је сачуваше и предадоше нама и нашим прецима .
Свим овим Светим Мироносицама ми се данас молимо да од светог и благодатног мира падне која кап на кандила душа наших. Да она разбукти и оснажи веру нашу, разгори срца наша, да будемо добри према ближњем, а још бољи према оном који нас мрзи.
О Свете Благовеснице, молите се за нас пале, да смогнемо устати и сведочити кроз цео наш живот речи: „ВАСКРСЕЊЕ ТВОЈЕ ХРИСТЕ СПАСЕ, АНГЕЛИ ПОЈУ НА НЕБЕСИМА, И НАС НА ЗЕМЉИ УДОСТОЈ ДА ТЕ ЧИСТИМ СРЦЕМ ПРОСЛАВЉАМО.“ Амин!
Протојереј Синиша С. Вујасиновић
