Današnja druga nedelja po Vaskrsu je posvećena ženama Mironosicama. Ko su te čudesne žene? To su pre svega one o kojima nam govori Sv.ap. Marko u današnjem Jevanđelju rečima: ,,Pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Salomija kupiše mirise da dođu da pomažu Isusa. I vrlo rano, u prvi dan nedelje, dođoše na grob oko sunčevog rođaja“(Mk.16,1-2). Divne žene koje su pratile Spasitelja u toku Njegovog ovozemaljskog života. Te neustrašive satrudnice su pobedile strah i čitavo vreme Njegovog stradanja bile su uz svog Spasitelja. Strahu od progona od strane Jevreja podlegli su i apostoli ali one ne. Apostol Petar se odreče Isusa i hvala Bogu, on se gorko pokaja, a one nesalomivo stajaše u ispovedanju učenja Isusovog, predvođene Presvetom Bogorodicom.
U besedi Sv. Vladike Nikolaja na ovaj praznik čitamo i ovo: ,,Kad Veliki Gospod naš umre kao čovek, pretovaren gresima ljudskim, ko se pobrinu o Njemu mrtvom od onih, o kojima se On brine od večnosti? Ko poseti Njegov grob? Ko pokaza ljubav prema umrlom? ŽENE. No, ne sve i svakojake žene, nego žene Mironosice, čije duše behu mirosane besmrtnom ljubavlju Hrista Gospoda. Njihove duše su bile prepune mirisa vere i ljubavi, za to su one i ruke svoje napunile mirisima i pošle na grob da miomirišu telo Hristovo“.
Taj događaj je čudesan. Opet, one pokazaše da nemaju straha prema sili ovozemaljskoj. Krenule su na grob Hristov ne mareći da li će biti progonjene od strane vojnika koji čuvaše isti ili od razjarenih Jevreja. O kakvu nagradu za to primiše. Postadoše prve vesnice Vaskrsenja Gospodnjeg i tu najradosniju vest po naredbi Angela javiše apostolima. Kakav primer dadoše naše divne svetiteljke Mironosice! Primer koji se već preko dve hiljade godina širi među divnim ženama koje svedoče, verom, nadom, ljubavlju i hrabrošću, Hristovo Vaskrsenje. Da nije bilo njih mnogi svetitelji ne bi bili slavljeni kao takvi. To čitamo u žitijama svetih gde se mnogo puta naglašava da su svetitelji rođeni od majki koje su ih zadojile verom hrišćanskom. Kada se sećamo našeg Svetoga Save, zar možemo zaboraviti majku njegovu Svetu Anu – Anastasiju. Moramo da se setimo i onih naših baka, majki koji u vremenu bozbožništva i otpadništva hrabro svedočiše veru pravoslavnu i čisto je sačuvaše i predadoše nama i našim precima .
Svim ovim Svetim Mironosicama mi se danas molimo da od svetog i blagodatnog mira padne koja kap na kandila duša naših. Da ona razbukti i osnaži veru našu, razgori srca naša, da budemo dobri prema bližnjem, a još bolji prema onom koji nas mrzi.
O Svete Blagovesnice, molite se za nas pale, da smognemo ustati i svedočiti kroz ceo naš život reči: „VASKRSENjE TVOJE HRISTE SPASE, ANGELI POJU NA NEBESIMA, I NAS NA ZEMLjI UDOSTOJ DA TE ČISTIM SRCEM PROSLAVLjAMO.“ Amin!
Protojerej Siniša S. Vujasinović
