У недељу, 14. априла 2024. године у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије уз саслужење Његовог Преосвештенства викарног Епископа хумског г. Јована и свештенства храма. Јеванђеоску беседу одржао је Владика хумски г. Јован.
Одељак беседе:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Јеванђеоске приче су кратке, сажете и толико моћне да свака од њих може у потпуности и из корена да пробрази наше животе, јер је Божија реч двосекли мач који може у потпуности да растави наше целокупно биће на саставне делове, да га састави и васкрсне и да нас учини истинским људима… Ко од нас није нем да стане пред Бога и да се помоли за брата, за сестру, за стање у свету, за окорелост нашег срца?! Ко од нас има такву веру да може да каже верујем Господе, опрости моме неверовању?! И ко има такву смиреност као овај отац сина који је од детињства био нем и кога је нечисти дух бацао на све стране као што и нас баца на све стране по беспућима овога света који у злу лежи?! Зашто ученици нису могли исцелити човека и изагнати злог духа?! Господ каже због њиховог неверовања и због тога што се тај дух не изгони другачије осим молитвом и постом. Ми се налазимо сред Великог и часног поста. Пост о коме Господ говори није формалност, није оно што ми дајемо Богу да бисмо нешто кроз пост заслужили него је пост нешто што је нама даровано, није то оно што ми чинимо за Бога него је посто оно је Бог за нас учинио. И ако чинимо и када чинимо пост чистим срцем, у нама не може а да се не умножава Божанска љубав, јер знамо да ниједан успех у посту нити било каква друга милост која долази као плод наше молитве, него је дар безграничне Божанске љубави пред којом у томе случају не можемо да не паднемо и не заплачемо пред својим гресима али не само над својим гресима, него да не заплачемо над гресима свакога човека, сваког бића и целога света који у злу лежи и који је, с обзиром на то да је одвојен од Бога, у таквом стању да му је потребна Божанска милост и исцељење. Ми, који се данас налазимо на овоме месту, од којега нема ни већег, ни светлијег, ни значајнијег, јесмо синови и кћери светлости, који смо позвани да истину о распетом и васкрслом Господу носимо у својим срцима тако да сви који су изван овога места, виде наша добра дела, не да би нас прославили него да би прославили Оца нашега Који је на небесима. Амин.
