Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован одржао је празничну беседу у суботу 6. јануара 2024. године на Бадњи дан у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу.
Смрт, грех, неправда, безакоње. Деловало је као да свему томе никада неће бити краја. Док је свет тако вековима живео и био уморан као што је уморан и овај наше свет у коме живимо, догодило је како су оци Цркве говорили једино ново под сунцем а то је оваплоћење Господа нашег Исуса Христа. Онога Који је посејао благодаћу Духа Светога доброту и срца свих оних који узрастају како би постали прибројани онима који су у будућем царству Божијем. Наш Господ и благодат Духа Светога, коју нам је он донео Собом и Својим оваплоћењем јесте заправо тај квасац који је као и у хлебу изузетно мали удео али чини да тесто, односно брашно нарасте многоструко веће него што је у почетку прављења хлеба било. Требало би да ми будемо део тога квасца и део те њиве на којој узрастају дрвета која су засејана благодаћу Божијом. Празник Христово Рођења није као што се често чини у савременим медијима и рекламама празник некакве помпе организовано потпуно независно од Цркве и догађаја Христовог рођења. Напротив! за нас хришћане празник Христовог рођења је тренутак бескрајне радости коју прослављамо пре свега у Цркви ради које се Господ и оваплотио. Он се оваплотио да цео свети и сви људи постану Црква и да цео свет и сви људи постану Његово Тело. То драга браћо и сестре, није учино само на тај начин што је проповедао Свето Јеванђеље или само чинио чуда, него тако што је од Свога рођења, Своје крсне смрти, васкрсења из мртви, вазнесења на него и послања Светога Духа на своју Цркву, учинио све не само како би нам показао прави пут него како би нас и за тај пут ослободио. Зато је наша дужност и наша обавеза и наша част да прихватимо оно што нам је даровано Христовим рођењем. Треба да искористимо ову прилику да поново започнемо нови живот у Христу а започети нови живот значи покајати се а покајање у изворном смислу значи променити начин размишљања о нечему односно променити начин одношења према свету и људима који нас окружују. Ако знамо да цео свет постаје царство Божије благодаћу Духа Светога, онда знамо да су сви људи који су створени створени су по лику и подобију Божијем и створени су као наша браћа и сестре. Зато и јесмо упућени једни на друге и позван пре свега, као што наш традиционални поздрав и честитка на Божиће каже да се једни са другима мирбожимо, односно да се измирујемо, јер долазак Господа Исуса Христа у овај свет јесте почетак једног новог мира и почетак даривања нама самима мира до којег без Њега не бисмо дошли. Он нам се на овоме светом месту даје као тело и као крв зато да бисмо причешћујући се Њиме задобили Његову љубави и почели да мислимо и да творимо оно што је Њему угодно и на начин на који је Њему угодан. Нека би Господ благословио све вас и све нас али и све људе широм света који страдају на различите начине. Нека би Господ свој мир даровао људима који страдају у ратовима захваћеним подручијима али и онима који трпе вршњачко или породично насиље или било какву другу неправду. Да Господа да мир и радост у срца свима који су онеправдовани и утеху чињеницом да будуће царство Божије незаустављиво и незадрживо долази. Нека вам је срећан празник Христовог рођења и нека се Господ настани у наша срца и обасја наше умове и душе истином будућег царства Божијег амин.
