Беседа Владике Јована изговорена у четвртак, 18. јануара 2024. године на празник Крстовдана у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу
Драга браћо и сестре, када год се саберемо на ово свето место, на свету литургију, ми се сабирамо да бисмо прославили спомен на све истине које је Господ за нас учинио и које чини од стварања света па до будућег царства Божијег које ишчекујемо. Господ је за нас то учинио како би нас увео у вечни и блажени живот, да би нас увео у онај живот за који је створио и нас и цео свет. Један од догађаја који смо почели нарочито да празнујемо у историји наше Цркве и нашег предања јесте Богојављење. Богојављење се најпре славило као богојављења, као манифестација Христовог божанства а не само као потврда Очевог гласа приликом Господњег крштења на Јордану, него се Божанским јављањем сматрало и рођење и претварање воде у вино у Кани Галилејској и умножење хлебова, тако да је овај празник некада представљао празновање и Божића и других богојављења. Али временом се као Богојављење почело славити Христово крштење на Јордану од Јована. Ми данас освећујемо воду као традицију освештања воде за крштавање катихумена или оних који се просвећују, јер се воде освећивала како би се у њој крстили они који су се спремали за крштења а крштавали су се нарочито о великим празницима, о празнику Христовог васкрсења, Духова и о празнику Богојављења. Зато је ово богослужење тако да истовремено указује на прослављање Христовог крштења али и на крштење оних који су се припремали за крштење али и све нас који смо крштени изнова опомиње и помаже нам да обновимо своје крштенске завете. Чули смо како је Свети Јован Крститељ крштавао Јевреје на реци Јордану и док их је крштавао он их је и укоравао, позивао их је на покајање, јер за нас крштење само по себи не значи магијски догађај у којем је над нама нешто учињено, што нема везе са нашом слободом и са нашим начином живота, напротив, ми на крштењу јесмо препорођени, ослобођени, обучени у Христа како каже песма на крштењу. Све то значи да смо ослобођени за живот у Христу а тај живот у Христу треба да има конкретне плодове покајања. Свети Јован Крститељ каже Јудејима да не треба да помишљају у својим срцима да то што им је отац Авраам, отац свих Јевреја а касније и свих верујућих, да не треба, с обзиром на то, да буду поносни сами на себе него да треба да роде плодове достојне покајања. Тако и свако од нас без обзира одакле потичемо, у којој смо мери Срби и колико смо велики Срби и православци, то нам се ништа само по себи не рачуна, него нам се рачуна искрено покајање и то покајање свакога дана и покајање у свакоме тренутку и наша спремност да извршимо и испунимо Јеванђеље, ма колико пута пали и успели да се поново подигнемо и кренемо ка Христу и да будемо спремни по узору на Њега на одрицање и на страдање. Крштење је слика Христове тридневне смрти, али је крштење и слика Христовог васкрсења у трећи дан. Зато ми који падамо у смрт и који искуствујемо све тегобе, страсти и муке смрти треба увек да се сећамо истине да је Христос прошао кроз све те патње, страдања и муке за нас и да је васкрсао у трећи дан из мртвих и да је све нас васкрсао. На томе треба, драга браћо и сестре, да Му благодаримо за сваки тренутак нашег живота у коме се налазимо у ма каквој невољи и недаћи да се налазимо, јер сваки тренутак нашег живота јесте нова могућност за наше покајање и за обраћање Богу да знамо да нас чека васкрсење из мртвих и живот будућег века. Нека би Господ дао да нам данашњи празник Богојављења буде на благослов на један нови почетак, на умивање освештаном водом, на спирање наших греха и на обнову крштенских завета како бисмо били синови светлости и синови дана и како би нестрпљиво ишчекивали Други и славни Христов долазак, амин.
