Beseda Vladike Jovana izgovorena u četvrtak, 18. januara 2024. godine na praznik Krstovdana u Sabornom hramu Svetoga Save u Diseldorfu
Draga braćo i sestre, kada god se saberemo na ovo sveto mesto, na svetu liturgiju, mi se sabiramo da bismo proslavili spomen na sve istine koje je Gospod za nas učinio i koje čini od stvaranja sveta pa do budućeg carstva Božijeg koje iščekujemo. Gospod je za nas to učinio kako bi nas uveo u večni i blaženi život, da bi nas uveo u onaj život za koji je stvorio i nas i ceo svet. Jedan od događaja koji smo počeli naročito da praznujemo u istoriji naše Crkve i našeg predanja jeste Bogojavljenje. Bogojavljenje se najpre slavilo kao bogojavljenja, kao manifestacija Hristovog božanstva a ne samo kao potvrda Očevog glasa prilikom Gospodnjeg krštenja na Jordanu, nego se Božanskim javljanjem smatralo i rođenje i pretvaranje vode u vino u Kani Galilejskoj i umnoženje hlebova, tako da je ovaj praznik nekada predstavljao praznovanje i Božića i drugih bogojavljenja. Ali vremenom se kao Bogojavljenje počelo slaviti Hristovo krštenje na Jordanu od Jovana. Mi danas osvećujemo vodu kao tradiciju osveštanja vode za krštavanje katihumena ili onih koji se prosvećuju, jer se vode osvećivala kako bi se u njoj krstili oni koji su se spremali za krštenja a krštavali su se naročito o velikim praznicima, o prazniku Hristovog vaskrsenja, Duhova i o prazniku Bogojavljenja. Zato je ovo bogosluženje tako da istovremeno ukazuje na proslavljanje Hristovog krštenja ali i na krštenje onih koji su se pripremali za krštenje ali i sve nas koji smo kršteni iznova opominje i pomaže nam da obnovimo svoje krštenske zavete. Čuli smo kako je Sveti Jovan Krstitelj krštavao Jevreje na reci Jordanu i dok ih je krštavao on ih je i ukoravao, pozivao ih je na pokajanje, jer za nas krštenje samo po sebi ne znači magijski događaj u kojem je nad nama nešto učinjeno, što nema veze sa našom slobodom i sa našim načinom života, naprotiv, mi na krštenju jesmo preporođeni, oslobođeni, obučeni u Hrista kako kaže pesma na krštenju. Sve to znači da smo oslobođeni za život u Hristu a taj život u Hristu treba da ima konkretne plodove pokajanja. Sveti Jovan Krstitelj kaže Judejima da ne treba da pomišljaju u svojim srcima da to što im je otac Avraam, otac svih Jevreja a kasnije i svih verujućih, da ne treba, s obzirom na to, da budu ponosni sami na sebe nego da treba da rode plodove dostojne pokajanja. Tako i svako od nas bez obzira odakle potičemo, u kojoj smo meri Srbi i koliko smo veliki Srbi i pravoslavci, to nam se ništa samo po sebi ne računa, nego nam se računa iskreno pokajanje i to pokajanje svakoga dana i pokajanje u svakome trenutku i naša spremnost da izvršimo i ispunimo Jevanđelje, ma koliko puta pali i uspeli da se ponovo podignemo i krenemo ka Hristu i da budemo spremni po uzoru na Njega na odricanje i na stradanje. Krštenje je slika Hristove tridnevne smrti, ali je krštenje i slika Hristovog vaskrsenja u treći dan. Zato mi koji padamo u smrt i koji iskustvujemo sve tegobe, strasti i muke smrti treba uvek da se sećamo istine da je Hristos prošao kroz sve te patnje, stradanja i muke za nas i da je vaskrsao u treći dan iz mrtvih i da je sve nas vaskrsao. Na tome treba, draga braćo i sestre, da Mu blagodarimo za svaki trenutak našeg života u kome se nalazimo u ma kakvoj nevolji i nedaći da se nalazimo, jer svaki trenutak našeg života jeste nova mogućnost za naše pokajanje i za obraćanje Bogu da znamo da nas čeka vaskrsenje iz mrtvih i život budućeg veka. Neka bi Gospod dao da nam današnji praznik Bogojavljenja bude na blagoslov na jedan novi početak, na umivanje osveštanom vodom, na spiranje naših greha i na obnovu krštenskih zaveta kako bismo bili sinovi svetlosti i sinovi dana i kako bi nestrpljivo iščekivali Drugi i slavni Hristov dolazak, amin.
