U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, čuli ste kako apostol Pavle kaže da je Gospod za nas stradao još onda kada smo bili grešnici, te po moralnim kriterijumima nismo zasluživali da se bilo ko za nas žrtvuje i strada… Apostol govori svojim savremenicima koji su živeli još u Hristovo vreme i obraća im se kao bivšim grešnicima. Oni nisu odjednom postali pravedni i bezgrešni nego zato što su ljubavlju Božijom osveštani, osvećeni i očišćeni od greha, zato što su preporođeni i zato što im je darovana sila slobode kroz Hristovo vaskrsenje blagodaću Duha Svetoga, kojom više ne moraju da žive potčinjeni stihijama ovoga sveta, u kome vladaju sile tame i sve ono što je srodno silama smrti i propadanja. Ono čemu mi treba da težimo i na šta smo pozvani kao oni koji smo sveti i osveštani jeste buduće carstvo Božije. Gospod nam kaže u današnjem Jevanđelju i poziva nas da ne tražimo od Boga kao neznabošci šta ćemo jesti, šta ćemo piti ili u šta ćemo se obući, nego da tražimo od Njega najpre carstva Božijeg i pravednosti a ako to budemo tražili onda će nam se sve ostalo što nam je u životu potrebno pridodati. Da tražimo carstva Božijeg i pravednosti njegove, carstva Božijeg kao načina života i postojanja koji ne preovladavaju u ovom svetu ali koje nam je Gospod jasno otkrio. To su takva merila i takav način postojanja u kome nam je uvek važnije ono što je bliže, ono što je od drugoga, ono što je od čoveka pored nas nego ono što je naše. Zato nam je to važnije. Ne zato da bismo imali moralno ili psihološko zadovoljstvo, ne zato što je to prosto Božija naredba koju moramo da izvršimo, nego zato što smo mi oni koji su vaskrsnuti u Hristu Gospodu i koji prepoznaju svakoga čoveka kao Hrista za koga je Gospod stradao i za koga je vaskrsao i svakoga prepoznajmo kao onoga sa kojim ćemo živeti u vekove vekova i kroz koga nam se Gospod svakodnevno otkriva. Zato, draga braćo i sestre, tražeći carstva Božijeg i pravdu njegovu mi zapravo tražimo od Boga da nam pošalje blagodat Duha Svetoga kojom će se u nama umnožiti Hristova ljubav prema drugima, prema sebi a na taj način i prema Bogu i prema svetu u kome živimo. Ovo sabranje, sveto liturgijsko sabranje koje postoji u Crkvi od Tajne večere Hrista sa apostolima, jeste zapravo svedočanstvo međusobne ljubavi nas hrišćana koji dolaze pozvani od Gospoda i bez obzira na to što se razlikujemo po tome čime se bavimo, što se razlikujemo, iz kojih krajeva dolazimo, kakva druga interesovanja imamo, ili kakva uverenja delimo. Ovim našim sabranjem pokazujemo da delimo onu veru koja je zna nas i naše spasenje najvažnija a to je da ovo sveto mesto za jednu trpezu nije pozvao niko drugi do sam Gospod Isus Hristos i da On na ovom mestu, u ime celoga sveta, prinosi sebe i svete darove hleba i vina, i blagosilja ih i oni postaju Njegovo Telo i Krv, Telo i Krv Njegovog Vaskrslog Tela kojim nas hrani i sve ujedinjuje u jedno Telo a kada nas ujedini u jedno Telo, On nas ujedinjuje u jednu ljubav svezom blagodati Duha Svetoga. Neka bi Gospoda dao, draga braćo i sestre, da ne propuštamo nikada Gospodnji poziv da dođemo, kako se kaže u Jevanđelju, na svadbu carevog sina, jer Gospoda nas poziva, kao što kaže apostol Pavle, kao one za koje je stradao još dok smo bili grešnici i kao one koje je osveštao i kao one koje želi da sa Njim žive. Zato vam svima hvala što ste došli danas da zajedno služimo Svetu Božansku Liturgiju i da na taj način ispovedimo i doživimo istinu budućeg carstva Božijeg, amin.