У припремну Недељу пред Часни пост, која се у нашем предању Цркве назива Месопусном, 19. фебруара 2023. године Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у филијалном храму Васкрсења Христовог у Берлину на Темпелхофу. Епископу је саслуживало свештенство храма уз молитвено учешће верног народа.
Јеванђеоска беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драги оче, драги ђаконе, драга и љубљена браћо и сестре, ми смо се данас сабрали на овом светом месту ради будућег царства Божијег. Сви ми који смо се овде данас сабрали, на један или на други начин, осећамо потребу да искорачимо из овога света и времена, из овога живота, који за све нас представља одређену врсту изазова, одређену врсту страдања кроз која пролазимо и за која се надамо да ће нас од свих њих, наш Господ Исус Христос Васкрсли из мртвих, избавити. Данас, ми извршавамо Његову заповест да се сабирамо на овом светом месту, да једемо од једног Тела и једног хлеба и да пијемо из једне чаше Крви Господње, истовремено исповедајући и Његово страдање и Његово васкрсење у нади на поновни долазак. Света Божанска Црква нам кроз целокупан годишњи богослужбени круг доноси истину и радост Господњег присуства међу нама, Његове проповеди и свега што је учинио за нас, све до Његовог страдања, васкрсења, вазнесења на небеса и слања Светога Духа Светој Цркви, Духа Којим живимо и Којим дишемо. Обећао нам је да ће поново доћи Други пут, те Га ми исповедамо и Њему се надамо. Света Црква, оприсутњујући оно што се догађало и што ће се догодити, нас сабира на овом светом месту и доноси нам, између осталог, и читања из светих јеванђеља, читања као сећања на догађаје које нам је Господ даровао својим присуством на земљи али и на оне догађаје који ће за нас представљати вечни живот у Христу, вечну слободу у блаженом царству Божијем. У том богослужбеном кругу важно место заузимају и недеље Часнога поста, недеље пред свето и светло Христово васкрсење, а и посту претходне припремне недеље. У периоду припреме за Велики пост прво јеванђеље које смо могли чути је Јеванђеље о Закеју царинику. Након тога улазимо у прву припремну недељу Великога поста а она се зове Недеља о митару и фарисеју. И Закеј и митар бавили су се послом цариника, а цариници су били изузетно омражени у јеврејском народу зато што су сакупљали порез од својих сународника и давали га завојевачкој римској власти. У сваком случају њих народ никако није могао волети. Један од таквих људи, као што је Закеј, човјек мален растом, чуо је да Христос пролази, попео се на једно дрво да би Христа видео, јер га је повукла жеља да види Онога о Којем се толико говорило, и да види Онога за Кога је његово срце осећало да доноси нешто ново његовом животу и животу целога света. Заиста, без обзира на све његове грехе Господ га је препознао јер је Закеј отворио своје срце и пожелео да сусретне Христа. Тада долази до још већег преображаја и Закеј се каје и обећава да ће вишеструко да врати од свега онога што је узео и поготово да ће да обештети све оне којима је неправедно наплаћивао порез. Јеванђеље о Закеју нас опомиње да колико год да смо грешни, у каквом год да смо проблему, сви смо ми позвани да своја срца отворимо и да чујемо Господње речи да је данас дошло спасење нашем дому, дому свакога од нас. Након приче о Закеју, Црква нам доноси причу о митару и фарисеју. Поменута прича нас упућује на једног цариника, као пример највећег грешника, те да ако смо га ми осудили, по нашим мерилима и критеријумима, то не значи да он неће бити спасен. Његова искреност, његово покајање, његова отвореност, његово широм отворено срце ка Богу учинили су да буде оправдан пред Господом. Прошле недеље сви сте чули Јеванђеље о блудом сину. У Јеванђељу о милостивом оцу и два сина, се приповеда како је млађи син узео део свога имања и отишао у далеку земљу и све то расуо живећи развратно. Драга браћо и сестре, сви ми који смо од Бога примили различите дарове, трошећи их на многе начине, не користећи често на начин који је благословен, који је по Божијој вољи, и на начин за који нам је Господ те дарове даровао, опонашамо блудног сина који је расуо оно што му је даровано. Али нас Господ, у тренутку када схватамо да смо у далекој земљи, да смо духовно гладни и жедни, да смо сведени на достојанство свињара уместо на достојанство деце свога Оца, када се пренемо усред својих грехова и кренемо ка своме Оцу, Он ни најмање не оклева да нас поново заодене у најлепшу одећу, да нам стави прстен на руку, да припреми највећу и најлепшу гозбу и свечаност и да нас загрли. Једно је потребно, да ми то пожелимо и да се окренемо поново ка њему. Дакле, сва та јеванђеља нас позивају на покајање на један или други начин како бисмо дошли до нашег Небеског Оца и до будућег царства Божијег. Данашње Јеванђеље говори о Свеопштем суду, као што сте могли да чујете. У овим данима припреме за пост, сви ми имамо тенденцију да се сконцентришемо на то шта и како једемо и шта и како пијемо, имамо тенденцију да се сконцентришемо колико често и како се молимо, и с обзиром на све то, често може да нам се деси да у свему томе изгубимо из вида која је сврха поста и молитве. А сврха поста и молитве јесте умножавање љубави у нашим срцима а то умножавање треба и мора да има свој конкретан израз у љубави према другим човеку, у љубави према ближњем. Господ каже у данашњем Јеванђељу какав ће бити Страшни и Свеопшти суд, када Он поново дође да ће свим народима судити, не наводећи ниједан други критеријум суда осим милосрђа, милостивости и љубави према другом човеку и другим људима. Господ каже благословенима да је Он огладнео и да су Му дали да једе, да је ожеднео и да су Га напојили, да је био странац и да су Га примили, да је био наг и да су Га оденули, болестан и у тамници био је и посетили су Га. Онда се догађа нешто невероватно а то је да они којима се обраћа, који су сва та добра дела учинили, Њему кажу Господе ми се не сећамо да смо икада тако нешто Теби учинили. То је величина и величанство Божанске љубави која се усељава у људска срца и да они који чине добро пред Богом и пред људима, да они, због величине те љубави и отворености свога срца, то често заборављају као некаква важна и велика своја дела. Једноставно они то чине зато што је љубав толико јака и толико укорењена у њиховим срцима да они од те љубави Божанске заправо, и не могу другачије. Христос се обраћа и онима који су супротно чинили односно, нису чинили та дела милосрђа, опет поистовећујући Себе са најобичнијим и најнезнатнијим људима и говорећи им да Му нису послужили у свим најтежим ситуацијама а они Га питају када су Га видели у свим тим ситуацијама и када Му нису послужили. Он им каже заиста вам кажем, када учинисте једном од ове Моје најмање браће, Мени учинисте, односно Мени не учинисте. Дакле, Господ Исус Христос се не поистовећује са великим, важним, значајним и моћним људима, мада ни њих не одбацује, али се већма поистовећује са онима који су најнезнатнији међу нама, и поучава нас да наш суд зависи највише од нас самих, да нашим животом и нашим односом према другим људима ми сами себе одређујемо и творимо. Нама ће се судити по мери наше љубави коју смо имали или нисмо имали према другоме, конкретном човеку и то човеку као таквом без обзира којем народу, којој вери, којој култури, којој нацији, којој цивилизацији тај, конкретан човек припада. Позвани смо да у сваком човеку препознамо Господа Исуса Христа, Који се поистовећује са свима онима којима је даровао живот. Зато, драга браћо и сестре, нека нам пост који долази буде на умножавање љубави, на отварање наших срца истини будућег и вечнога живота како бисмо се пренули из сваке врсте заспалости у нашим животима и искористили преостало време нашег живота колико год оно било, да бисмо га искористили на умножавање љубави ради стицања будућег царства Божијег. Нека вам је срећан и благословен данашњи празник, и нека би Господ дао да се и данас и убудуће причестимо Његовим Животворним Тајнама, на освећење наших душа и тела и на познање истине будућег Царства, свагда сада и увек и у векове векова. Амин.
