Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan održao je besedu u nedelju mesopusnu 10. marta 2024. godine u Sabornom hramu Svetoga Save u Diseldorfu.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, mi se nalazimo u pretposlednjoj sedmici pred Veliki i Časni post. Čitali smo prethodnih nedelja Jevanđelje o cariniku i fariseju, o tome kako post nije fariseja stavio pred Gospoda a pokajanje jeste carinika. A prošle nedelje čitali smo Jevanđelje o bludnom sinu, o sinu koji je zanemario oca, kao da nije živ, uzeo deo imanja, otišao u daleku zemlju i sve to potrošio kao što mi trošimo blagodat i Božanske darove koji su nam dani, ali se onda odjednom povratio i desilo se vaskrsenje njegovog života. Otac Nebeski Koji nas miluje i ljubi sve kao bludne sinove, sve nas prima i ponovo nam daje naše prvobitno dostojanstvo, zbog kojeg i za koje smo i stvoreni. Dakle, imamo dve nedelje izuzetno naglašene smirenjem, pokajanjem, praštanjem odnosno poziv na poverenje u Boga Koji svim ljudima koji se kaju prašta sve bez izuzetka. Ove nedelje čitamo Jevanđelje o Strašnom sudu. Priču koju čini je Gospod izgovorio kao svoju poslednju poruku pred odlazak na stradanje, priču koja je strašna i upečatljiva, koja govori o tome da će na kraju vremena i na kraju istorije, kada Gospod ponovo dođe sa svim svojim anđelima, u svoj Svojoj slavi, kada sedne na svoj presto suditi svim narodima i ljudima, nakon što sve vaskrsne i podigne iz mrtvih. Slika je sa jedne strane, izuzetno jednostavna a sa druge strane, strašno potresna. Govori se o tome da će Gospod podeliti sve narode na levu i na desnu stranu kao što pastir deli i razlučuje ovce od jarčića. Ovde se kaže jaradi ali je zapravo grčka reč koja je ovde upotrebljena označava jarčiće. Nije sa sasvim sigurno zašto je ta reč upotrebljena ali može se pretpostaviti, da je to iz razloga što se u grčkom prevodu Staroga zaveta – Septuaginti, koju su koristili apostoli i rana crkva, često spominje ta reč za one primerke stada koji su bili namenjeni ili za žrtvovanje ili da budu zaklani za ishranu. Ali to nije toliko važno na ovome mestu. Nego je važno da su oni koji su na levoj strani – jarčići, predani u oganj večni, koji nije međutim namenjen njima, nego je namenjen đavolu i njegovim anđelima. A oni koji su bili na desnoj strani ušli su u život večni. Četiri puta se nabrajaju razlozi, za svaku grupu po dva puta, odnosno Gospod prvo kaže šta su Mu jedni učinili a šta Mu drugi nisu učinili. Onda se čude i jedni i drugi i pitaju se kada su oni tu Gospodu poslužili, odnosno kada Mu nisu poslužili. Gospod na ovome mestu kaže da se On identifikuje sa svima onima koji su gladni, koji su žedni, koji su u tamnicama, koji su u bolnicama, koji su prognani, koji su siromasi, koji su izbeglice, koji su stranci. Možemo produžiti ovu listu onih sa kojima se Gospod identifikuje. U čemu se ogleda pozitivno stanovište onih koji su stajali Gospodu sa desne strane? Po tome što oni zapravo svojom prostodušnošću, dobrotom svoga srca i svojom ljubavlju prema drugim ljudima, u stvari nisu bili svesni, nisu pamtili, nisu to smatrali za nešto veliko i nisu, u tome trenutku, razumevali, da zapravo onda kada sva ta dobra dela čine, oni ta dobra dela čine samome Gospodu Isusu Hristu. Takođe, oni koji Gospodu Koji se identifikuje sa svima marginalizovanima nisu pomogli, a možda bi Mu i pomogli, da su znali da se On identifikuje i projavljuje kroz sve te neznatne ljude. Možda bi, da su imali priliku da zaigraju na sigurnu kartu, odabrali da to učine ali oni su one koji su neznatni, koji su nebitni, koji su prezreni, odbacili, pogazili, prezreli i na taj način su prezreli samoga Gospoda. I sada kada se približava Veliki i Časni post i kada se spremamo da počnemo da postimo, mi ne bi trebalo nikako da prenebregnemo ono na šta nas rani Oci Crkve upozoravaju i pozivaju a to je da post ne treba da bude odvojen i ne može da bude odvojiv od ljubavi prema bližnjem, odnosno prema drugom čoveku, jer naš bližnji je svaki čovek koga je Gospod stavio na naš put u našem životu, svaki čovek koga susrećemo je poslan na naš životni put iz jednog ili drugog razloga kao naš blagoslov i mi treba svakoga tako i da prihvatimo. Dakle, ljubav na koju smo pozvani ne treba da bude sentimentalna ljubav, ljubav koja se tiče osećanja, koja se tiče emocionalne ushićenosti u vezi sa nekim, nego treba da bude konkretna ljubav, konkretnih dela prema čoveku koji pored nas stoji. Da li je to lako? Svakako da nije, jer da je lako ovaj svet bi bio raj a ne bi bio poprište socijalnih i svih drugih nepravdi, ugnjetavanja jačih nad slabijima, bogatih nad siromašnima, ne bi bio mesto gde se ratuje za komade teritorije, kao da su teritorije nečije a kao da se cela planeta zemlja i sve što je u njoj i šire od nje nije ono što je Bog stvorio i dao Svojoj deci i dao onima koji su krotki, kako se kaže u blaženstvima da će krotki naslediti zemlju. Dakle, da je to jednostavno ne bi bilo sve u svetu tako strašno kao što jeste, ali sa druge strane to je izuzetno jednostavno i izvodljivo, jedino što je potrebno jeste da mi naš um, naše srce i našu dušu u potpunosti i bez izuzetka predamo i damo Bogu. Da više mi ne mislimo našim umom koji je telesne prirode nego da mislimo Duhom Svetim koji nam je dati na krštenju i kojim smo pozvani da aktuelizujemo, ne sa vremena na vreme, ne kada počinje post, ne kada su veliki praznici, ne kada nam je teško i kada imamo bilo kakav problem, nego smo pozvani da Duhom Svetim živimo u svakom trenutku našega života, bez ikakvog izuzetka. Neka bi Gospod dao, kao Dobri Sudija, da nam svima početak ovoga posta, post i priprema za post budu na otrežnjenje, na pokajanje i na jedan novi i drugačiji život u Hristu Gospodu. Neka bi Gospod dao da naše pokajanje rodi istinskim plodovima, da ono ne bude samo pokajanje na usnama ili na umu, kako bi bili udostojeni da kroz dobra dela učinimo razna dobra Samome Gospodu Hristu i da stanemo sa Njegove desne strane o Njegovom Drugom i strašnom dolasku, amin.