Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Диселдорфу у недељу 19. новембра 2023. године.
Беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, сродници и пријатељи оних који су на умирућој постељи, у тим тренуцима, док још има наде, покушавају да учине све што је могуће, како би спасили људски живот. Нарочито је то увек било и јесте и биће драматично када су у питању деца. Један старешина синагоге, зборнице, места на коме си се Јевреји сабирали да би читали Свето Писмо и тумачили га, који је чудо Христове проповеди, и знао је за силу не само Његове речи, него и Његовог присуства у народу, је пожурио ка Христу да Га замоли да дође и да спасе живот његовој дванаестогодишњој ћерки. У међувремену, једна жена која је боловала дванаест година од течења крви је пришла Христу са задње стране и дотакла се крајева Његове хаљине. Она која је дванаест година тражила лек за своју болест и нигде га није нашла, и која је потрошила сво своје имање на лекаре, није нашла нигде ни лека ни утехе, и у тренутку када се дохватила Христовог скута, оздравила је. Господ је осветио силу која је изашла из Њега, силу исцељења, силу излечења, у томе јединственом догађају, када су се Божанска милост и људско смирење и људска вера сусрели. У томе тренутку долази неко из куће старешине синагоге и каже старешини да не мучи Учитеља, јер је ћерка већ умрла. Но, Господ, као Владар над живимо и мртвима, зна да она није умрла и да није умро нико од нас. Он каже није она умрла него спава. Он данас свима нама који се осећамо умрлима и који знамо за оне који су на самртничким постељама и који смо познавали оне који су помрли, и данас нама на овоме светоме месту саопштава да никоме од оних који су умрли, и који ће умрети, заправо нико од нас, драга браћо и сестре, није умро него спава. Па чак и ми који смо још увек живи, имамо искуство Божанске милости и живота, нисмо живи у тој мери у којој ћемо бити када нас Господ поново подигне и васкрсне из мртвих. У међувремену ми јесмо позвани да сведочимо ту и такву веру какву је имао старешина синагоге и ту и такву веру какву је имала жена која се дотакла Христа отпозади. Каква је то вера? То је вера у неизмерну Господњу милост, вера да ништа не може да замени силу и снагу Господње љубави и вера да ми као људи на земљи, који смо створени, и којима је дата слобода и који смо пали нисмо заправо достојни ниједног тренутка живота на овој земљи. Опет, без обзира на све то живот нам је дат и дарован. Та љубав би требало да нас све покрене, да имамо љубави и милости једни према другима без обзира на то какав је ко. Када дођемо на ово свето место да своје срца искрено отворимо пред Господом и дамо Му наша срца на исповест знајући да ми нисмо достојни ничега што нам Он даје и дарује и да Он једнако љуби и праведне и неправедне и добре и зле и да у томе тренутку, иако знамо да нам је неко нешто нажао учинио, иако видимо да је неко греши на било који начин, да му се од срца помолимо за брата или сестру, надајући се у Његову милост, и знајући да свака слабост сваког човека није слабост само појединца, него је слабост свих нас и целог човечанства. Онда када мислимо да смо ми праведни а неко други је грешан, тада, драга браћо и сестре, грешимо, јер не бисмо ни видели ни грех, ни промашај, ни пропуст другога човека, када сам тај грех и сама слабост не би били угнеждени и настањени у нашем срцу. Зато је важно да се кајемо и да се исповедамо пред Богом, не само понекад, не само са времена на време него када би било могуће у сваком тренутку нашега живота. И сабирамо се на овоме светоме месту, јер је ово место где срећемо Христа у Светој евхаристији и срећемо Га једни кроз друге. Те две ствари, та два аспекта нашег сабрања су неодвојива. Ми не можемо сами да дођемо до освештања макар се осећали, не знам колико, светим, макар био, не знам колико, наш живот праведан и моралан, ми не можемо да се спасемо без онога другог поред нас макар он био и најгрешнији, јер у томе другом који је по лику и подобију Божијем створен ми срећемо самога Христа. Али у тој заједници са другима и другачијима, ми се, драга браћо и сестре, причешћујемо пресветим и животворним тајнама знајући и осећајући да је Божанска милост изливена на све нас подједнако и иако болујемо од течења крви, дванаест, двадесет или не знам ни ја колико година, и то не само фактички од течења крви, него и у пренесеном смислу тих речи а сви болујемо од разних течења, а та течења су онда и данас представљала срамоту, да ли свесну или подсвесну. Дакле, потребно је да се сви дотакнемо скута од Христове хаљине, крајева и рубова Његове хаљине, и Господ ће нас сигурно исцелити. Нека би Господ дао да нас све подигне са болесничке постеље и да заустави наша различита и разноврсна течења слабости и да нас све заједно поведе ка Своме будућем царству Божијем. Нека би дао ми будемо ти који у свету, који у злу лежи, сведочимо истину Његове љубави и Његовог васкрсења, амин.