У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данас славимо рођење Светога Јована Крститеља, старозавјетног и новозавјетног пророка, онога који везује Стари и Нови завјет, онога који је био најсличнији страшном и славном пророку Илији, како смо и чули у данашњем Јеванђељу. За онога чије рођење данас славимо речено је он највећи рођени од жене. Ми мислимо Боже, каква је то човјек, шта то њега чини највећим рођеним од жене икада, за сва времена историје човјечанства. Шта то чини Јована највећим рођеним од жене? Ако кажемо ријеч скромност: облачио се у одјело од камиље длаке, живио у пустињи и јео оно што би нашао. Ако бисмо се запитали о праведности: Јован је свима говорио оно што им сљедује, ништа није лагао, ништа није уљепшавао, говорио је онако како јесте, нпр. људима који су ишли ка њему да га славе, он је говори породи аспидини, зашто сте изашли, да славите сламку коју вјетар повија. Ако бисмо се запитали што је он највећи рођени од жене? Зато што је био храбар, зато што се није плашио земаљског цара, Великог Ирода, него је био храбар и рекао му господине царе, ви чините неправду, ви сте неправедан, неморалан и нечастан човјек. Ко то смије? Ми не смијемо данас предсједнику најмање општине да нешто кажемо када је неправедан и када је неморалан. А камо ли да кажемо цару, у оно вријеме када је цар могао да вас баци у тамницу без суда и суђења. Све је то добро знао Свети Јован. Знао је са друге стране, шта значи бити праведан, шта значи вјеровати, шта значи бити чист и моралан, колико је то нарочито важно за оне који су први међу људима на власти, било да је та власт духовна или земаљска. Још једна димензија о којој често не мислимо зашто би Јован био највећи међу рођеним од жене на земљи: цијела Јудеја је ишла да види пророка, да их крсти а он када је видио Онога Коме је припрема пут и стазу и за Кога је припремао народ својом проповјеђу. Јован каже Христу гле, Јагње Божије, Које узима гријехе свијета за живот свијета. А Господ му каже да Га крсти а Јован каже ја Тебе да крстим, па ја нисам достојан да одријешим ремен на Твојој обући. То је оно, браћо и сестре, што нам највише треба – смирење. Замислите човјека кога слави сва Јудеја, сва земља га слави, сви му се клањају, сви га се плаше, сви виде да је праведан, храбар, честит, непоколебљив, а он, пред Богом, најсмиренији од свих. Нико још није био чуо за Исуса Христа, још нико није био чуо за то Јагње, али он пред свима каже ја Њему нисам достојан одријешити ремен на обући. Онда, када Господ каже мора све да се испуни сваки закон, хајде да Ме крстиш, Јован одмах испуњава. Ето, браћо и сестре, неколико цртица о којима можемо да размишљамо. Зашто је Јован тако велики?! И ако хоћемо да будемо поштени, питамо – зашто смо ми тако мали? Зато што је Јован вјеран, зато што је храбар, зато што је скроман, зато што је непоколебљив, зато што је смирен, зато ми славимо његово рођење и његово страдање, и његово име, и његово све што је учинио на земљи до данашњег дана. Зато нам је он велики и страшни примјер и велика прилика да се и ми смиримо пред Оним Који долази, пред Оним Који ће и данас доћи међу нас да нам се да као Јагње Божије Који даје Свој живо за живот свијета и за свакога онога који вјерује, јер је Исус дошао у овај свијет да нико ко повјерује у Њега не погине него да жив буде. Амин, Боже!