На празник Светога пророка Илије, Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Њемачке служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Требињу. Епископу је саслуживало свештенство храма уз молитвено учешће вјерног народа.
Празнична бесједа Владике Григорија у прилогу вијести:
Слава Теби Господе, слава Теби! Данас, браћо и сестре, славимо великог и славног пророка Илију. О њему се може много говорити и на основу овога Јеванђеља које смо прочитали, али ја ћу рећи само неколико ријечи, оно по чему је Илија био велики и славан као ријетко ко. Послије упокојења великог цара Давида, који је славно и вјерно служио Богу, осим онога, како Свето Писмо каже, што је учинио Урији Хетеину, он је славно, славно, преславно и православно служио Богу. А онда су, као што често бива у овом свијету, послије њега дошли слабији цареви, који су подизали идоле на узвишењима, клањајући се више њима а мање Богу. Онда се појавио славни и страшни пророк Илија. И шта је пророк Илија урадио? Илија је побио лажне свештенике и срушио идоле, али претходно, великим подвигом себе припремивши за то. Ви се сада питате, док стојимо у овом храму, шта су то идоли? То је врло занимљиво, браћо и сестре. Идоли су све оно што није Бог. Од свега можемо да направимо идоле, од свога тијела, од свога одјела. И Црква може да буде идол, и свештенство, и епископство. Нарочито, у наше дане, видимо како се неки лажни духовници претварају у идоле. Замислите, каква је тек карикатура клањање и обожавање политичара?! Предсједници, као они су неки идоли?! Још већа карикатура је када се неко појави на телевизији, и зато што зна да скаче, игра, пјева, он постане идол. Ако је играч, па зна да млати лопту ногом или руком, он постане идол. Ми од свега тога правимо идоле, браћо и сестре, и бивамо смјешни, пред Богом и пред собом. Али најстрашније што нам се може догодити јесте да направимо идоле од самога себе. Да почнемо себи да се клањамо као идолу, да мислимо да смо ми неко или нешто без Бога. Када је Црква мјесто спасења? Када је у њој Бог. Када је епископ, свештеник нешто или неко? Када је у њему Бог. Када је човјек неко или нешто? Када је у њему Бог. Када је неки човјек који се бори за народ, ако хоћемо да кажемо политичар, неко или нешто? Када је у њему Бог, када је у њему истина Божија. Све друго и све изван тога је идолопоклонство. Све, осим служења Богу, Живоме Богу, Ономе Коме је служио Давид, Ономе Који је дошао у овај свијет да нас спасе благовољењем Оца и силом Духа Светога. Погледајте, браћо и сестре, каква је тек идол нација. Свако воли своју нацију, свако воли своју породицу, то је сасвим нормално али не смијемо од породице и нације да направимо идола, јер идоли падају, идоли се разбијају, идоли нестају. Зашто данас каже (Јеванђеље), да никоме не оде Илија до удовици у Сарепту, и никога не исцјели други пророк до Неемана, који је био Сиријац, није био Јеврејин, није био из пророкове нације. Ових дана често слушам и намјерно, све говорим супротно од тога идолопоклонства. Ко ће побједити, Руси или Украјинци? Јесмо ли за Путина или Зеленског? Каква срамота за сваког хришћанина! Ми смо за Христа и ни за шта друго, и ни за кога другог, и никоме се другом не клањамо, и никога се другог не бојимо, и никоме другом не придајемо божанске особине, јер се плашимо да не упаднемо у идолопоклонство. Ако упаднемо у идолопоклонство, доћи ће неки Илија и својом десницом поубијаће нас. Зато, колико год треба, да се клањамо Богу, и да хрлимо Богу у загрљај са љубављу. Толико треба да се плашимо идола, да се плашимо да не паднемо у идолопоклонство. Каква је то срамота, да један хришћанин пада у несвјест када види неког пјевача или играча?! Каква је још већа срамота, да неког биједног и плашљивог политичара обожавамо?! Нека они живе свој живот, нека лажу кога могу и коме хоће, али ако смо хришћани, онда ми морамо да се угледамо на Илију и да рушимо идоле, и у себи и око себе. Да будете благословени и данас и у све дане вашега живота. Амин.
