У суботу, 6. маја 2023. године, на празник Светога великомученика Георгија, Крсне славе Епископа хумског Јована, служена је Света архијерејска Литургија у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу. Богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије уз саслужење Епископа хумског г. Јована и свештенства храма.
Након богослужења одржан је помен свим жртвама пострадалим у Београду и Младеновцу од руке безумних починитеља.
Празнична бесједа Владике Григорија:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данас славимо Светога великомученика Георгија. Великомученик или мученик је у раној цркви хришћанској била највећа титула, највеће звање и мученици су имали највеће поштовање од народа. Тако су се први хришћани сакупљали на гробовима мученика. Прве храмове, куће у којима су служили, градили су на моштима мученика, на њиховим костима. До дана данашњег, када се освећује црква, ми уграђујемо у часни престо мошти мученика, мошти светаца. Зашто је, браћо и сестре, толико важно да поштујемо мученике, зашто је толико важно да се из њиховог примјера учимо? Најбоље би било да кренемо од посљедње реченице данашњег Јеванђеља која каже изгониће вас из зборница и доћи ће час када ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини. Сваки који убије, сваки који мисли да се Богу служба може чинити тако што некога удариш, некоме рану или бол нанесеш, је у највећој могућој заблуди. Ако је то тако са те стране онда је са друге стране истинито да је највећи онај који трпи мучеништво, који подноси мучеништво, онај који ни по коју цијену не узвраћа злом на зло, на мржњу мржњом, који се не храни осветом како кажу Свети Оци. Зато је, браћо и сестре, како смо чули у данашњем Апостолу, човјек мученик узвишен. Зато ви данас који славите Светога Георгија великомученика, треба да будете срећни, да осјећате тај благослов да вас чува неко ко је био спреман да поднесе најстрашније муке. И од тада, не као онај који је мучио, него као онај који је мучен, постане побједоносац. Зато му пјевамо да је побједоносац, јер је издржао, претрпјео муке као наш Господ Исус Христос на крсту. Тако су Светога Георгија, по страшним обичајима, римски војници ставили на точак и откидали комад по комад са његовог тијела. Он је све то претрпјео. А да би човјек претрпио тако нешто, он треба да има храброст. Светога Георгија, који је био официр и војник, хришћани су славили зато што је он био славни мученик а не славни војник. Да је био само славни војник а да није постао славни мученик, ми данас не бисмо знали за Њега. За Њега би се знало само у времену његовог овоземаљског живота. А ми након хиљаду и седам стотина година славимо његово име. Толико је узвишена и велика ствар бити смирен, бити храбар, бити трпељив, а храбар, смирен и трпељив човјек не може бити без вјере. Вјера даје ту снагу да човјек све уставе свога бића, са једне стране страх, са друге стране храброст, са треће сумња, са четврте безброј неразјашњених питања али ако имао усредсређеност ка циљу и ако гледамо у Христа, онда се сви елементи нашега бића скупљају у једно и постају као мали потоци сливени у једну ријеку која буја и незаустављиво тече ка океану, ка мирном пристаништу. Зато је, браћо и сестре, Свети Георгије постао тако славан и тако насликан на иконама зато што су га људи до крајњих граница људске моћи ,,учинили немоћним”, свезали га, тукли га, мучили га, убили га и на крају ми га славимо а њих се више нико не сјећа. Кога убија Свети Георгије на икони? Убија аждају. Шта та аждаја, браћо и сестре, представља? То је зло у нама и око нас. Та икона нам, кроз Светога Георгија, открива како се убија зло. Зло се не убија тако што мучиш, него тако што трпиш мучење… Замислите како је у времену првих вијекова хришћанства тешко било бити римски војник или официр, како је било тешко достићи тај високи чин и углед. Али Свети Георгије и многи други, видјевши како хришћани страдају, скинуо је све чинове и почести и рекао и ја сам хришћанин. На пријетњу да ће га убити због тога, он је рекао убијте ме али ја се хришћанства нећу одрећи. И они су га убили, јер је то био страшан пораз за тадашњу власт, да се неко одриче нечега што су они сматрали највриједнијим у оно доба. Он се свега тога одрекао и постао Свети Георгије побједоносац, који убија зло и у себи и око себе. Чиме? Својом вјером, својом храброшћу, својом љубављу према Христу. Желио бих прије свега да честитам крсну славу нашем Владики Јовану а онда честитам и вама који данас славите и свима нама хришћанима који прослављамо празник Светога Георгија побједоносца. Нека је срећна слава и да нам Свети Георгије да копље којим ћемо да убијемо свако зло, најприје у нама а затим и око нас. Амин, Боже дај!
