У недјељу, на празник Цвијети, 9. априла 2023. године Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Њемачке служио је Свету архијерејску Литургију у Парохији Светога Саве, Црквена општина Фрајбург, у мјесту Ауу.
Празнична бесједа Владике Григорија:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данас славимо један диван, чудесан, славан, незабораван догађај. Ових дана у три дана славимо незаборавне догађаје из живота Господа нашег Исуса Христа. Прво су биле Благовјести и онај тренутак када је Пресвета Богородице чула глас архангела који је рекао Радуј се Благодатна, Господ је са Тобом, благословена си Ти међу женама, благословен је плад утробе Твоје, и на све то дошао је Њен одговор, када је Она рекла да не зна како је то могуће на шта јој је архангел рекао да ће је сила Духа Светога осјенити и да то што роди биће свето и назваће се Емануил, што значи са нам је Бог. Данас је овај младић читао ријеч светих апостола која каже са нама је Бог. Јуче смо славили васкрсење Лазара Четверодневнога. Једна од његових сестара каже Христу који је дошао у Витанију, чувши да је Његов пријатељ Лазар уснуо, Господе, да си Ти био овдје, не би умро брат мој. Онда, као што знате, Господ зове Лазара и каже, Лазаре, теби говорим, изађи и онај који се већ почео распадати, увезан у повоје, устао је из мртвих и показао се свима, те многи повјероваше у Исуса. Данас у Јеванђељу читамо, како једна од тих дјевојака пере Светим миром Христове ноге а Он каже да је она то припремила за Његов погреб и онда иде у Јерусалим иако Му тамо многи пријете говорећи да ће Га погубити, иако из зависти многи устају против Њега, и ту се испуњује оно пророштво које каже да ће цар ући на магаричином младунчету у Јерусалим и да је он спаситељ. Неки људи, не знајући шта се тачно догађа али осјећајући велико присуство Божије благодати, узеше палмове гранчице и цвијеће и клицаху Му осана, благословен којим долази у име Господње. Драга браћо и сестре, ова све три празника и ова Велика недјеља у коју улазимо, и све што је повезано са нашим Господом Исусом Христом повезано је са нама зато што смо сви ми иконе Његове, и не само да смо Његове иконе и да смо по Његовој слици и прилици створени, него и наши животи су исто као и Његов живот испуњени са двије крајности, једна крајност је бол, патња и суза а друга је радост, живот, мир и спасење. Нема никога на земљи, нема ниједнога рођенога на земљи коме ће проћи овај живот а да не осјети бол, тугу и патњу. Нема ниједног на земљи који неће осјетити све оно што је и Христос од људи добио и осјетио, људску завист, људску издају, људску осуду, издајство пријатеља, остављеност од оних од којих се то није очекивало али исто тако осјетиће и пријатељство, и љубав, и радост, и искреност, и пожртвованост људи око Себе. У почетку Његове проповједи сви су кренули да виде ко је Тај Учитељ, сви су излазили, како каже Писмо, цијела Јудеја је кренула да види ко је то. А онда када су видјели да није лако пратити једну такву личност, којој многи завиде, многи су онда стали са стране да гледају и чекају шта ће бити и како је бивало све теже тако је бивало све мање људи око Њега. Данас на овај празник неки људи, да ли у великом или малом броју не знамо, викали су и пјевали осана на висинама, благословен који долази у име Господње, у граду Јерусалиму. Само за пет дана опет су неки викали распни Га, распни, не знамо да ли их је било пуно или мало, али су викали. Међутим, све то, браћо и сестре, и радост и тугу, и бол и ужас остављености, и издајства и смрти поднио је Спаситељ. Све то поднио је тако да никога од оних који су Га издали, од оних који су Га пљували, од оних који су Га мрзили, није ниједном ријечју осудило нити има је узвратио на исти начин. Зато ми слободно са Светим апостолом Јованом кажемо за Њега да је Његово друго име љубав. Он је учинио оно што ми не можемо. Разапет на крсту молио је Оца Небеског за оне који су Га распињали чудесно, неизрециво и непоновљиво опрости им Оче, јер не знају шта раде. Браћо и сестре, ми не можемо тако, ми смо слаби али то је идеал нашега живота, то је оно чему треба да тежимо, то је оно што нам је заповјеђено, љубав Божија, љубав слична Његовој, да по томе будемо насљедници, синови и кћери и да по томе будемо ученици Христови, по тој неописивој љубави, јер и жалост и радост, биће и проћи ће. Проћи ће, како каже велики апостол Павле, и вјера и нада, све ће то проћи, само једно неће проћи, неће проћи љубав, неће проћи Христова и Христолика љубав, по којој и у којој ми никога не осуђујемо и идемо средином између те двије крајности, између крајње радости и крајње туге, идемо средином која нас водин у живот вјечни. У тој средини треба да имамо ентузијазам за живот, треба да имамо вољу за живот, треба да имамо љубав према животу и треба да будемо свјесни да ће бити са десне стране они који нам аплаудирају, са лијеве стране они који нам звижде, са десне стране биће они који пјевају благословен који долази у име Господње са лијеве биће они који вичу распни Га, распни. Међутим, ако смо усмјерени према Ономе од кога смо створени, према Ономе чија смо икона, онда треба да идемо као што је ишао Он једноставно идући и вољећи и оне са десне и оне са лијеве стране, не плашећи се онога који нам виче слијева нити се пуно предајући ономе што нам виче са десна. Знам, браћо и сестре, да је ово велики захтјев, знам да је то велика заповјест али ако не стремимо тој заповјести наш живот претвориће се у непрестано лутање са десне на лијеву страну а то ће значити да смо час десно са онима који вичу браво, браво а час усмјерени лијево према онима који вучу уа, уа. У том случају ми ћемо ићи од десне до лијеве стране пута, никада нећемо ићи право и то ће наш живот учинити несрећним. Али ако се устријемимо, јер ријеч ентузијазам-богонадахнутост управо то значи, онда је могуће да идемо путем право а то је могуће једино ако пред собом имамо велики циљ, као што је наш Господ имао велики циљ, да дође у овај свијет, да покаже људима љубав, да поднесе за ту љубав све и саму смрт и да са том љубављу сиђе у Ад, да покида окове смрти и да васкрсне у трећи дан и свакоме ко вјерује у Њега да дарује живот. Зато смо ми, браћо и сестре, данас овдје, да се томе научимо, да не идемо десно-лијево као безумник или човјек опијен. Зато смо ту да се учимо од Бога нашега, од нашег Учитеља и Спаситеља, од нашега Христа и Брата и Пријатеља, који је дошао у овај свијет да нам тај пут покаже, пут живота. Зато и кажемо да је он пут, истина и живот. Зашто то кажемо? Зато што је све оно што је рекао, заправо и потврдио својим животом. Ми врло често, свештеници, људи, хришћани или нехришћани, ми тако причамо, некада успијешно, некада мање успијешно,али нам је тешко да потврдимо својим животом. Падамо, устајемо, али Он, Господ, сваку своју ријеч потврђује својим животом, који запечаћује крстом и од њега прави радосни знак, од најстрашније теме смрти прави пролазну ствар, побеђује је и савлађује, даровајући нам живот вечни. Зато браћо и сестре, данас постоји једна лијепа символика данас у нашем народу, а то је да се некако окријећемо према цвијећу. То звучи мало сладуњаво и романтично, али, погледајте цвијет, како каже Свето Писмо, погледајте љиљане у пољу, никад се ни Соломон у свој својој слави није обукао као један од њих, а ви сте сви мени важнији него то цвеће, које сам тако лијепим створио. Ја ових дана говорим људима и примјећујем да се људи чуде, да је Црква, Храм, као ваза, може да буде мало љепша, мало скупља, може да буде јефтина, али та ваза без цвијећа не значи пуно. Али, када ставимо цвијеће у њу, она тек тада има смисла, а тако исто и црква када је пуна народа, добија свој смисао. Цвијеће је нешто што нам исто тако најављује васкрсење, како он настаје, како се цвијет отвара, како је лијеп и битан, толико је чудесан да ниједан умјетник није у стању да смисли нешто лијепо попут цвијета, једино може да наслика цвијет који види у природи. Данас славимо тај празник који се зове Цвијети, јер су људи бацали цвијеће под његове ноге, знали су да га је Он створио. Али, запамтите, ми смо Божије најважније цвијеће у овоме свијету и због тога треба да будемо радосни и зато нам данашњи Апостол говори Радујте се и колико год ја као свештеник то говорио људима, колико год то говорио себи, увијек се ухватим у томе да је нажалост у нашим животима некакон много више туге него ли радости. И колико год се трудим и ту стојим пред вама, не могу да их претворим у радост, бринете се шта ће бити сутра, бринете се за мајку, брата, сестру, где вам је син или ћерка, гдје вам је муж или супруга, људи се брину и то је тако и велики дио нашег живота јесу туга, патња и бол. Трудите се да то што видите у цвијећу, то мало уља, па макар то било и четири посто, како ми је некада рекао један Светогорац, да макар једном капи радости растворите сву ону жалост. Таква је моћ радости. Овај празник као и сви они којима хрлимо у сусрет јесу празници радости и сав наш живот треба да се претвори у радост и претвориће се у радост али зато морамо издржати све оно што нам пријети, како рекох, са лијеве стране. Морамо да издржимо тугу, бол, патњу, а то нећемо моћи без тих капи радости, то су оне капи радости када црпимо нектар имајући љубави према Богу и једни према другима. Ја вас, на моју жалост, не виђам често, драга браћо и сестре, и зато причам мало дуже и знам како је живјети у туђој земљи, али не заборављајте да чак и када сте живјели у домовини, да је и тада било туге и боли и увијек ће тога бити, баш као и туге и радости. На нама је увијек да гледамо напријед, да будемо борци за оно што је најважније, радост, љубав и у томе је живот. Амин, Боже, да тако буде.
