БЕРЛИН, МИТРОПОЛИТ ГРИГОРИЈЕ, НОВОСТИ

Бесједа Епископа Григорија на празник Васкрсења Лазаревог – Берлин

У суботу, 27. априла 2024. године у Саборном храму Светога Саве у Берлину, на празник Васкрсења Лазаревог, Његово Преосвештенство Епископ диселдофски и њемачки г. Григорије одржао је празничну бесједу.

Бесједа Владике Григорија:

Драга браћо и сестре, данас је један важан и лијеп празник у нашој Цркви и у нашој вјери, описан у Јеванђељу у које вјерујемо. Ви сте сви свједоци својим животима, својим искуством, било да сте сасвим млади или било да сте већ зрели људи, да када нас неко позове по имену са љубављу, ми се пробудимо, када нас позове мајка, отац, брат, пријатељ, ми се одазовемо и кажемо ту сам, ево ме. Када смо тужни, када смо разочарани, када смо остављени, када смо заборављени па нам се неко обрати именом, ми одједном као да оживимо, макар на тренутал. Kада се посвaђамо са неким до кога нам је стало, па када нас тај неко, ко нас је оставио из некога разлога, позове по имену, ми из оне агоније и бриге прелазимо у радост и живот. Ако је тако, браћо и сестре, међу нама људима када нас позове неко до кога нам је стало, искрено и са љубављу ми оживимо, замислите како је тек када нас позове Бог, Једини, Јединствени, Највећи и Најискренији, Који је створио нас и све око нас, Онај Који хоће да ми будемо живи а не да будемо умрли. Зато је, браћо и сестре, ово Јеванђеље тако моћно и зато је овај догађај био толико моћан да су непријатељи Христови одлучили да га убију, јер нису могли поднијети да неко оживљава људе а да то нису они, људи који су у оно вријеме владали Јудејом, првосвештеници, књижевници, фарисеји, властодршци итд. Ми хришћани живимо од тог позива по имену. Данас смо пјевали једну чудесну пјесму која гласи ви, који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Ми смо се именовали Његовим именом, обукли се у Његово име а Он је, ради нас и нашега спасења, претрпио и саму смрт и сваки онај, који се обукао у Њега и у Његово име, биће позван гласом Очевим, биће призван Духом Светим. Ми смо грешни људи, ми смо по много чему некада и заслужни за смрт, за своју сопствену смрт, духовну, душевну и тјелесну смрт, али ми никада не треба да заборавимо да имамо Пријатеља Који оживљује, Који ствара, Који живот дарује и Који нас већ познаје по имену. Познаје нас кроз Сина Свога са Којим се ми, браћо и сестре, у божанским службама сједињујемо. Сваки онај који се сједини са Њим, оживљује као што је по данашњем Јеванђељу оживио Свога пријатеља Лазара, тако и свако од нас и нас, Његов је пријатељ, Његов је Лазар, и свакога ће позвати из смрти у живот као што је позвао Лазара и рећи ће свакоме од нас устани и дођи. Ето, браћо и сестре, како је чудесан, моћан и важан овај празник и како је битно да се подјсетимо на тај глас који ће нас позвати, како је битно да се привикавамо на тај глас, глас спасења нашега живота, глас побједе живота над смрћу. Амин, Боже, да тако буде.