У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данашње Јеванђеље говори нам нешто веома битно, као и сваки пут када нам говори Јеванђеље. Данас ћу покушати да усмјерим вашу пажњу на једну ријеч, на један моменат, на нешто што је врло важно за нас у Јеванђељу и у нашем животу хришћанском. Тај моменат гласи доведите Ми га овамо. Када дијете не слуша мајку или оца, па отац каже дођи овамо, дођи, стани испред мене, и онда му каже, отац или мајка, благим и топлим ријечима немој сине то да радиш, и онда дијете постаје послушно и све послушније и послушније.
А зашто је то тако, браћо и сестре? Постоји једна велика истина и тајна, коју ми често заборавимо у односу према нашем Богу а то је да смо ми створени према Његовом лику, и створени смо тако, са толико Његове љубави, да може да Му се уподобљавамо, да можемо да личимо на Њега, да можемо, из дана у дан, све више и више, да будемо као Он. Ако сте некада гледали људе који живе заједно, нпр. мужа и жену, ако се воле, почну да личе једно на друго, не физички по цртама лица, јер је то немогуће, него некако видимо да личе. Ако човјек има неку животињу, било да је домаћа животиња, крава, теле, коњ, ако има кућног љубимца, пса или мачку, временом, неким чудесним чудом а све због тога што је Бог тако створио да ми можемо да личимо на Бога а на нас све око нас, те животиње почињу да личе на своје власнике.
Међутим, овдје имамо један догађај, који нам још више то открива. Апостоли кажу зашто га ми не могосмо исцјелити. И на то би Он, по мјерилима људи, требало да каже па, не можете ви, ви сте људи а Ја сам Бог, не, Он каже зато што сте маловјерни, зато што се још нисте довољно отворили за Мене, зато што још довољно не личите на Мене. А како ћемо личити на Њега? Замислите, шта Он каже ако имате вјере колико и зрно горушичино. Зрно горушичино је трипут мање од зрна пшеничиног. Каже ако имате вјере колико зрно горушичино моћи ћете да кажете овој гори пређи и онда ће прећи. Ако и толико простора оставимо да Он уђе у наше срце, онда ћемо личити на Њега и моћи ћемо да исцјељујемо једни друге.
Зато је ова ријеч за мене толико важна и о њој размишљам цијелога овога јутра. Шта ми радимо, браћо и сестре, када дођемо у Цркву? Као када родитељ позове своје дијете и са њим разговара о нечему важном, тако и ми када идемо у Цркву, ми долазимо пред Оца, пред Бога, пред Христа, иштемо Духа Светога и тако хоћемо да се уподобимо Богу, да личимо на Бога, да будемо Божији, да будемо хришћани. То не значи само када кажемо крштен сам, крстим се са три прста, славим славу, бити хришћанин значи уподобљавати се Богу. Зашто је опасно када то заборавимо? Опасно је зато, браћо и сестре, што када се не уподобљавамо Богу, ми се уподобљавамо разним другим стварима, уподобљавамо се људима, оваквим и онаквим, уподобљавамо се онима који су изнад нас, шефовима, министрима, предсједницима који су само обични људи. Уподобљавамо се својим слабостима ако се не уподобљавамо Христу, а као што знамо наше слабости су многобројне и снажне и моћне и вуку нас, као неки магнет надоле. Ако се уподобљавамо Христу, наше жудње се преображавају, наше жеље се преображавају, оне се не гуше. Не чинимо као што је Буда говорио, да нам је најбоље да се не мичемо, да останемо у нирвани, јер нас жудње убијају. Ми имамо једну жудњу да се уподобимо Богу, то треба да буде наш пут а ако не изаберемо тај пут онда ће нас жудње водити лијево и десно и као што каже данашње Јеванђеље падаћемо у ватру и у воду.
Тада ћемо бити најсличнији мјесечарима. Мјесечар је човјек, као што знамо, несрећан, не својом кривицом него, из Бог зна којих разлога, који ноћу устаје и не зна куда иде, може да падне са балкона, може да падне у ватру, може да оде у воду, јер је потпуно несвјестан. Зато је, браћо и сестре, данас важно, када сте дошли у Цркву, да разумијемо да смо дошли да гледамо Лице Божије и да све наше жудње усмјеримо на један пут и правац, да личимо на Њега. Када се то догоди онда ће нам се и духови покоравати, зли духови, онда ће нам се и наше жеље покоравати а неће нас поробљавати. Дај Боже да тако буде, амин, Боже.
