У недјељу, 18. децембра 2022. у диселдорфском Саборном храму Служена је Света архијерејска Литургија. Богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Њемачке г. Григорије уз саслужење викарног Епископа хумског г. Јована и свештенства храма. На прочитано Јеванђеље бесједио је Епископ Григорије.
Након богослужења у просторијама Епархијског центра у Диселдорфу одржана је духовна трибина уз разговор о књизи Епископа Григорија под називом Небеска дворишта. Учешће у духовном разговору узели су: Епископ Григоријe, Епископ Јован и свештеник Зоран Илић.
Бесједа Владике Григорија:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, Господ Исус Христос у данашњем Јеванђељу открива нам какав је и ко је наш Бог. Ово Јеванђеље нам, опет и опет, открива ко смо и какви смо ми људи, поготово какви су они људи који дођу на неки положај, као нпр. овај старјешина из јеванђеоске приче. Када је Исус дошао у синагогу, тамо је затекао жену болесну већ осамнаест година, згрченог тијела. Ко зна каква је то болест била и каквих све болести данас има?! И гле, Исус је исцјели. А онај старјешина се обрати народу и каже данас је субота, а речено је шест дана ради а данас се одмарај, а Христос му каже лицемјеру, зар није требало ову кћер Авраамову ослободити од такве муке која је мучи већ осамнаест година. Бог је дошао међу људе. Исус Христос увијек и свагда на првом мјесту има човјека, на првом мјесту за Њега је увијек човјек, и Он хоће човјеку да помогне, да га спасе. И како данашњи Апостол каже кажњава ме Господ да не умрем, да ме од смрти избави. Једино што Бог од човјека хоће јесте да човјек жив буде. Браћо и сестре, Он је нас створио и послао нас у овај свијет не да умремо него да живи будемо. А ми у страх од смрти, у страху од свега онога што смрт значи а то су болести и немоћи као неке најаве и предсобље смрти. Све нас то много плаши. И оно најгоре што ми урадимо на овом свијету, а у томе нам помажу погрешни учитељи и погрешне старјешине, јесте да се бојимо Бога на погрешан начин, мислећи да је Бог страшни судија, да је Он Онај који кажњава људе, да је Он Онај који хоће да људи буду болесни и несрећни и да је Он неки ловац на наше грешке. Потпуно погрешно! Бог хоће само то да ми нашим грешкама не убијемо себe. Он хоће само то, да ми живећи у овом свијету пазимо једни на друге. Он нас је створио као своје иконе и да будемо свему другоме икона у овом свијету. Човјек је икона Божија а све друго: животиње, ствари, природа, све је наклоњено човјеку као икони Божијој. Бог хоће да се та Његова икона не нагрди, да се не усмрти, да не умре. Замислите, колико је Бог учинио за човјека и како гледа на човјека и колико је Богу човјек важан?! Толико је важан да је Бог постао човјек да би нам својим дјелом и дјеловањем показао како да се ми односимо једни према другима, не као законици, не да субота буде на првом мјесту, или закон, или пост, или било шта друго. На прво мјесто да ставимо брата или сестру. Нема ништа светије од њих! Када гледамо другог човјека као човјека, када га гледамо као икону Божију, па нормално да онда нећемо гледати да ли је он овакав или онакав, због тога да ли је он гори од нас или ми бољи од њега, него ћемо гледати због тога што хоћемо да се он спасе. Увијек ћемо гледати да му помогнемо да се он спасе. Увијек ћемо гледати да га извучемо, јер тако гледа Христос. Он гдје год дође и види неког немоћног човјека, Он га ослобађа од његове немоћи и даје му моћ да живи, да иде и да ходи. То је сва наука коју би требало да научимо, када видимо човјека поред себе да му помогнемо. Ако гријеши, треба да му кажемо брате, или сестро, ти гријешиш, не због тога да бисмо га ухватили у грешци него због тога да му кажемо није ти то добро због твога спасења и твога живота а ти како хоћеш, јер тако исто Бог, тако исто Христос чини. Христос који је ишао кроз народ, отварао му очи, подизао оне који нису могли да ходе, све им давао што им је потребно, сваку моћ давао на сваку њихову немоћ. Гле, шта су урадиле старјешине, законици, фарисеји они су Га прогласили за новотарца, јер Он не поштује суботу, а Он хоће да спасе Своју икону. Они кажу Он не поштује закон, не поштује закон Он који је закон дао. Шта су још урадили? Рекли су Он је национални издајник. Зашто? Зато што је Он гледао сваког човјека као икону Божију а не само Израиљца него и Самарјанина, и онога који није био Израиљац. То је наш Бог, браћо и сестре. Наш Бог није ни судија ни законик зли, него Добри Законик и Милостиви Судија који хоће само једно, који хоће да се човјек спасе, да човјек буде исцјељен, да човјек буде здрав, да човјек буде жив. То од нас тражи да исто ми тако, једни према другима, поступамо. Када видиш човјека, брата или сестру, било да ти је пријатељ или непријатељ, било да ти чини добро или лоше, немој да заборавиш једну чудесну истину о човјеку да је он икона Божија. Ако загребеш по његовом лицу као да си загребао по икони Христовој. Ако га дирнеш, ако му душу раниш као да си у душу Бога загазио. То је скрнављење, браћо и сестре, живота, то је скрнављење вјере, то је скрнављење закона, када један другога повријеђујемо, када један другога не гледамо толико важним колико јесте. Сваки човјек је икона Божија, у сваком од вас, у свачијем срцу Бог хоће мјеста за Себе. Он хоће да има мјесто у вашој души, у вашем бићу, у вашем лицу и у вашем дјеловању и хоће да ваше дјеловање личи на Његово дјеловање препуно милости, љубави, сажаљења, разумјевања за другог човјека. Знам да је то тешко и сâм се са тим мучим али знам да је много теже и много страшније радити супротно томе. Повријеђујеш човјека – повријеђујеш Бога. Повријеђујеш Бога – повријеђујеш себе. Не волим другога човјека, не гледаш га као вјечног брата, не гледаш га као икону Божију – ружиш себе као икону Божију, помрачујеш себе као икону Божију. Зато је, браћо и сестре, толико важно да када читамо Јеванђеље да га разумијемо, када га разумијемо да га испунимо. Могао је Христос, у онај дан који се описује у овом Јеванђељу, доћи рећи данас је суботу, ту су ови законици, па нећу сада да исцјељујем ову жену, сачекаћу неки други дан да не буде субота. Не! Он хоће да им покаже да је важнија милост од суботе и да је важније све од закона када је у питању други човјек, када је у питању брат наш или сестра наша. Ето, шта треба да научимо, браћо и сестре. И треба да научимо ту величанствену истину да смо иконе Божије и да не смијемо да ружимо, и не да сам ја икона Божија, него и он и свако од вас је икона Божија. Када год кренеш на човјека немој заборавити да си на икону Божију кренуо. Када год учиниш нешто човјеку, немој да заборавиш да ће се обрадовати Онај који је човјека створио. Када год нешто добро, мало, ситно, најситније, када мило погледаш некога – Бог се радује. Када погледаш са злобом и завишћу – Бог тугује. Дај нам, Боже, данас то просвјетљење, и то преумљење, и то да не заборавимо шта смо и ко смо, да смо иконе Божије и да су сви око нас иконе Божије, ма какви да су. Амин.
