На празник Светога апостола Луке и Петра Цетињског Свету архијерејску Литургију у Берлину служио је Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Њемачке г. Григорије. Владика Григорије произнио је бесједу о Духу Светоме Који испуњава срца људи свих генерација.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данас славимо Светога апостола и јеванђелиста Луку и Светога Петра Цетињског. Они су живели у различита времена, много вијекова је прошло између рођења и живљења једног и другог али их славимо заједно у исти дан. Свети Петар Цетињски је славио Светога Луку и упокојио се на Светога Луку. Данас би требало да вам говорим о њима али бих радије да каже нешто о свом доживљају Крсне славе. Крсна слава је нешто најљепше што сам у животу доживио, захваљујући слави коју је славио мој дјед по мајци, Петар. Он је славио Светога Луку. То је било оно време када дјечак пође у школу, у септембру и октобру када почиње да буде хладно, и још понекад прогрије сунце као ових дана овдје а онда се поред његове куће, испред које је било пуно шљива, догађа нешто невјероватно, жене ужурбано раде, људи су свачано обучени а дјед, обучен у најљепше одјело, дочекује госте. Пред иконом Светога Луке гори кандило и ускоро ће, када дођу гости, бити упаљена свијећа и све некако одише љубављу и топлином. Ми као дјеца играмо се около и имамо право тога дана да будемо мало слободнији. И ми смо обучени у свечана одјела и једино пазимо да се не испрљамо. Онда почиње свечаност, ломљење колача и та молитва која претходи томе и та неизрецива љубав између оних који су домаћини и оних који су гости. У свему томе и у читавом том догађају у средини стоји и предстоји Светитељ кога славимо. Светитељ увијек слави Христа и на њему се испуњавају ове ријечи данашњег Јеванђеља ко вас слуша Мене слуша, ко се вас одриче Мене се одриче, ко се Мене одриче, одриче се Онога Који је Мене послао. Ми смо тако, славећи славу Светога Луку, изражавали своју вјеру у Христа, славећи Светога Луку и Христа изражавали смо своју вјеру у Оца Небескога. Када се тако нешто догоди онда се све испуни благодаћу и милошћу Духа Светога и ја као дијете тада нисам знао шта се догађа, нисам знао зашто је тога дана тако лијепо, зашто је тога дана тако другачије него других дана, зашто је тога дана, баш тога дана на Светога Луку, све другачије, и ваздух, и све што се око нас налази, и мирис, и укус хране је другачији. Зато што је све било испуњено, обасјано и дотакнуто благодаћу Духа Светога. То је тајна наше вјере, браћо и сестре. Ми смо данас овдје у Цркви и цијела ова служба је призив Духа Светога, да дође, да се усели у нас, да нас очисти, да нас охрабри, да нас ојача, да нас подигне, да се просвјетли, да нас освјетли, да нас освети. Док смо безазлени, док смо дјеца, док немамо друге предрасуде, ми осјећамо присуство Духа Светога без да знамо о чему се ту ради. Касније када остаримо, када огрубимо, када некако све друго постане прече и важније од те љубави према Богу и ближњима, онда се и повлачи благодат Духа Светога. Зато је важно да се научимо да на славама, када смо у друштву са пријатељима, са људима, на светим службама, да се отворимо да нас Свети Дух освоји, да нас испуни. Оно што сам јутрос нашао случајно, отворивши једну стару књигу коју увијек носим са собом, и прочитао и подјсетио се да ми не можемо освојити Духа Светога, Он је за нас Неосвојив и Неухватљив али Он може освојити нас а за то је потребно да отворимо своје срце. Амин, Боже да тако данас буде.
